Како је настала Лили Марлен

Б92
Како је настала Лили Марлен

Прича о београдском кувару који се успротивио свирању пјесме "Лили Марлен" у скадарлијском ресторану и због тога добио отказ претходних дана изазвала је велику пажњу јавности.

Мишљења су подељена: неки су тврдили да је кувар неправедно отпуштен зато што је сматрао да пјесма која се повезује са нацистима не треба да се свира усред Београда, док други тврде да је "Лили Марлен" пјесма као и свака друга и да у њој нема ничег што би требало да нас асоцира на Рајх.

У тој буци, издвојио се коментар читаоца портала Б92 Славена Радовића, који је желио да са јавношћу подијели историјат ове пјесме. Његов текст вам у цијелости преносимо:

Ретки су појединци који нису чули за "Лили Марлен", међутим, још ређи су они који знају целовиту причу о развоју догађаја који су ову песму начинили тако познатом и вољеном широм планете. Прича о њој почиње ратне 1915. године, када је хамбуршки учитељ Ханс Лајп мобилисан и послат на Источни фронт. Тамо далеко, у додиру са тугом, написао је једну од најлепших љубавних песама двадесетог века. Знајући добро војничку муку својствену сваком рату, верно ју је овековечио стиховима у којима су се са разлогом пронашли војници многих армија.

Ипак, било је потребно 23 године да песма буде примећена. Након толико времена, за њу се заинтересовао познати немачки композитор филмске музике Норберт Шулце, који 1938. одлучује да испише ноте за „Лили Марлен". Ханс Лајп је првобитно песму назвао "Девојка под фењером", међутим, званично је објављена под називом "Песма младог војника на стражи". Њен најкраћи и најпознатији назив је такође сковао Лајп, комбинујући име своје девојке - Лили, са именом пријатељице - Марлен.


Постоје спекулације да су заправо у питању имена двеју „пријатељица ноћи" са којима је Лајп проводио своје војничке дане, међутим, игнорисаћемо их пошто би такав сценарио тешко објаснио изразиту сентименталност ове песме. Било како било, композитор Шулце је одабрао Лале Андерсен, до тада непознату кабаре певачицу, да својим гласом оживи Лајпове стихове. Неколико недеља пред почетак Другог светског рата, песма је снимљена и убрзо је издата плоча. У том тренутку „Лили Марлен" није доживела неки нарочит успех, нити се по нечему истицала у мору сличних песама. Издата је у симболичних 700 примерака. Као и за многе ствари у историји, био је потребан рат да би се прославила.

Све до 1941. године песма је била обавијена велом анонимности, међутим након окупације Југославије, чудним сплетом околности, Радио Београд ће ступити на историјску позорницу и овој песми обезбедити вечну славу. Нове немачке власти су Радио Београд претвориле у "Војнички радио Београд" (Солдатенсендер Белград) увидевши добру позиционираност и јаке радио-предајнике који су омогућавали да се његов програм прати и на северу Африке, на ратишту које је у том тренутку добијало све већи значај.

Карл-Хајнц Рајнтген, официр запослен у радио-станици, добио је наређење да набави нове плоче, пошто је Радио Београд имао веома скромну збирку. По повратку са одсуства у Бечу, Рајнтген са собом доноси неколико кутија плоча, међу којима се нашла и „Лили Марлен". Пошто је и након тога радио оскудевао у броју музичких нумера, Рајнтген је био принуђен да често изнова пушта исте песме. Управо је овај недостатак плоча у Радио Београду „Лили Марлен" доделио место у историји, будући да је Рајнтген ову песму нарочито често пуштао.

Постепено се између немачких војника и „Лили Марлен" рађала велика љубав. Упркос томе, људима из нацистичког врха, попут Гебелса, та песма се није допадала. Сматрали су је исувише сентименталном и посве опасном по морал војника. Врста емоција коју је та песма будила, није била потребна њиховом војнику. Уз то, до Гебелса су дошле вести о романси Лале Андерсен са једним Јеврејином. Било је то довољно да песма престане да се емитује.

Радио Београд је убрзо био обасут писмима немачких војника са свих меридијана са истим захтевом – „вратите нам Лили". На Гебелсово изненађење, један од највећих војсковођа Немачког рајха, Ервин Ромел, такође је дигао глас. Он, као и његов Афрички корпус, обожавали су песму. Једном Ромелу је било тешко рећи не, тако да је песма враћена у етар. Штавише, од тог тренутка је била уврштена у редовни програм, тако што је свако вече емитована у 21:55.

Колико су ову нумеру обожавали и савезнички војници, најбоље сведоче речи легендарног британског командоса Фицрој Меклејна, који је након службовања у Африци био Черчилов човек од поверења за контакт са Титом. У својим мемоарима он бележи:

"Њен промукли, сензуални, носталгични глас, сладак попут шећера, допирао је до вас, уз лагани темпо заразне мелодије, са болесно сентименталним речима. Београд... Европски континент је деловао тако далеко. Питам се када ћу га видети поново и како ће изгледати, када поново стигнемо тамо".

Годину дана касније, 1943. када га је судбина одвела у Југославију, био је ближи „Лили Марлен" више него икада.

"Већ неколико месеци, цвет Афричког корпуса вене иза бодљикаве жице савезничких логора. Ипак и даље у 10 увече долази Лале Андерсен, певајући своју посебну песму, са истом срцепарајућом слаткоћом, по којој смо је знали још у пустињи. Београд је и даље далеко. Али сада, постао је наш коначни циљ, који Лили Марлен и њена носталгична песмица на неки начин сада симболизују."

На Фицројеву жалост, Совјети су били ти који су први стигли у Београд и утишали Лили Марлен, многи би тада помислили, за сва времена.

Међутим, Лили је наставила да живи после рата још више. Отпевана је на 48 језика у преко 200 верзија. Нарочито се прославила верзија Марлен Дитрих, која јој удахнула нешто другачије, романтичније тонове.

На нашим просторима песму су популаризовали Лепа Лукић, Тома Здравковић, а на послетку и Екстра Нена, без дилеме, банализујући је. Њена права природа, без обзира на допадљиву мелодију, испуњена је сетом. Кроз њу се провлачи танатос, подједнако колико и ерос. У свим верзијама осим оригиналне, потискује се мрачни обрт на самом крају песме у ком се схвата да је главни актер песме мртав и да заправо целу песму пева обраћајући се Лили са онога света.

Пред касарном
Пред главном капијом,
Стајао је један фењер
И стоји још пред њом
Ако се поново будемо видели
Код тог фењера ћемо стати
Као некад, Лили Марлен
Као некад, Лили Марлен.


Наше две сенке
Изгледале су као једна
По томе је видео свако
Колико се волимо
И сви људи нека виде
Под светлом како стојимо
Као некад, Лили Марлен
Као некад, Лили Марлен.


А у то повиче стражар
И трубач засвира повечерје
То може коштати три дана
„Друже, долазим одмах"
Кажемо једно другом „довиђења"
А тако сам желео да одем са тобом
Са тобом, Лили Марлен
Са тобом, Лили Марлен.


Фењер зна твој корак
И твој лепи ход
Сваку ноћ он гори
А мене је већ заборавио
И ако ми се догоди најгоре
Ко ће код фењера стајати
Са тобом, Лили Марлен?
Са тобом, Лили Марлен?


Изнад овог тихог места
Дубоко под земљом
Узносе ме као у сну
Твоје љупке усне
И кад се заталаса магла у овим касним сатима
Стајаћу код тог фењера
Као некад, Лили Марлен
Као некад, Лили Марлен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана