Kако је Хитлер хтио да уништи Москву и претвори град у језеро

Зигфрид Каше, њемачки амбасадор у Хрватској, именован је 16. јула 1941. године за будућег рајхкомесара подручја које би обухватало сјеверну и централну Русију све до Урала.

Каше је до краја рата чекао тренутак у којем би њемачки тенкови ушли у Кремљ.

Погубљен је 7. јуна 1947. године након што је у Југославији осуђен за ратне злочине.

Нацистички управници Русије

Хитлер је 16. јула 1941. изнио своје жеље по питању подјеле источних територија које би Њемачка стекла. Са Крима и већег дијела јужне Украјине би били исељени сви становници. Балтичке државе, „колонија Волге" и округ Баку би такође припали Рајху. Унутар Московског рајхкомесаријата би постојао још низ мањих генералкомесаријата. Именоване су особе које би биле задужене за управљање овим територијима. Страшни Одило Глобочник, један од најодговорнијих за убиство милиона људи током Холокауста, водио би генералкомесаријат Свердловска.

Волф Хајнрих Хелдорф, генерал СС-а, шеф берлинске полиције који се обогатио изнуђивањем новца од Јевреја средином тридесетих, био је задужен за поробљавање и протерјивање становника Јарославља.

Линија А-А

Нацисти су претпостављали да Совјетски Савез чак и након освајања главног и осталих великих градова не би био у потпуности поражен и планирали су да створе границу на тзв. „А-А линији" (Arhangelsk - Astrahaw). Највећа земља на свијету би на тај начин изгубила 86 посто нафтних ресурса. А да би се уништио преостали производни капацитет СССР-а, започела би бомбардовања Урала специјално за то дизајнираним авионима.

На свој рођендан, 20. априла 1943. године, Хитлер је показао архитекти Алберту Шперу план новог бункера за шест особе, опремљеног аутоматским пушкама, противтенковским оружјем и бацачем пламена. Диктатор је рекао да би на новој граници са остатком Русије требало изградити стотине таквих утврђења.

Москва под водом

Када су Нијемци кренули са операцијом Тајфун према Москви, Хитлер је одлучио да ће Москва, Лењинград (данашњи Санкт Петербург) и Кијев бити разорени, и да ће истребити четири милиона становника да би се спречио било какав отпор. Москва би била потопљена након отварања бране на каналу Москва-Волга. Да ли је Хитлер планирао да то учини без претходне евакуације становништва? Врло вјероватно.

За уништење Москве у операцији Тајфун био је задужен Ото Скорцени, „најопаснији човјек у Европи", стручњак за посебне операције, који ће 1943. ослободити свргнутог Мусолинија из заточеништва. Његов задатак је био да дигне брану у ваздух.

Русија као „њемачка Индија"

У разговору одржаном 2. новембра 1942. са данским министром спољних послова Скавениусом, њемачки министар Рибентроп је рекао да ће се азијски део Русије након освајања европског дијела СССР-а на крају претворити у низ „безазлених сељачких република". У будућности би освојене територије колонизирали њемачки досељеници или локалне мањине. Са друге стране Хитлер је наредио да се у будућности не допусти стварање било какве руске државе источно од линије А-А. 16. септембра 1941. Хитлер је споменуо Оту Абецу, њемачком амбасадору у Паризу, да ће територија источно од Урала постати „немачка Индија".

Срећом, ништа се од наведеног није догодило. Хитлерова ратна машина је затајила у борби против Словена које је он толико презирао, сматрајући их „подљудима". Побједа Црвене армије зауставила је безграничне мегаломанске експанзионистичке планове нацистичког вође.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.