Историјска заблуда нациста о аутопутевима

Фотографије Адолфа Хитлера са лопатом у руци на незавршеним дионицама аутопута биле су дио свакодневице 30-тих година у Њемачкој, пише Дојче Веле. Такви догађаји су претварани у својеврсне спектакле, а посебно се обиљежавало отварање дионица након завршетка радова.

Тежило се томе да вијест о грађевинским активностима власти допре до свих грађана Њемачке.

Само неколико година раније, велики дио Националсоцијалистичке странке заједно с Комунистичком партијом противио се градњи писта за аутомобилски саобраћај. Нацисти су сматрали да ће аутопутеви само служити интересима ''богатих аристократа и крупних јеврејских капиталиста''.

Тек кад је Хитлер дошао на власт 1933. године, нацисти су схватили да би аутопутеви могли бити корисни за остваривање њихових циљева.

Аутопут између Келна и Бона

Због великих економских проблема у којма се Њемачка налазила, изградња мреже аутопутева била је неуспјешна до 1929. Земља је морала отплаћивати ратне репарације из Првог свјетског рата и била је погођена масовном незапосленошћу и хиперинфлацијом.

Једино је тадашњи градоначелник Келна Конрад Аденауер успио изградити први аутопут без укрштања између Келна и Бона. Подручје око Келна тада је важило за најпрометније.

Пола године након отварања, нацисти су овај аутопут деградирали у обичан пут како би се они окитили заслугама за отварање првог аутопута у Њемачкој.

Удружења за изградњу путева

Још 1909. су многи индустријалци и утицајни грађани основали удружење које се залагало се за изградњу квалитетних путева за аутомобиле.

Радови на једном таквом путу отпочели су још 1913. године, али су прекинути због Првог свјетског рата. Након 1921, пут је углавном служио за тестирање спортских аутомобила и за аутомобилске трке.

Једно удружење, основано 1926,  залагало се за изградњу пута који би спајао Хамбург, Франкфурт и Базел (такозвана ''ХаФраБра'' иницијатива).

Нацисти су се у почетку противили тој идеји, али су планови иницијативе дјелимично преузети након Хитлеровог доласка на власт. Име удружења промијењено је у ''Друштво за припрему аутопута Њемачког Царства''.

''Народно возило''

Историчари кажу да се Хитлер само прилагодио трендовима растуће мобилности која је била присутна на глобалном нивоу. Уочио је шансу да једним великим пројектом заведе цијелу нацију и преузме власт.

Пошто су само ријетки Њемци тада могли да приуште аутомобил, нацистичка пропаганда је народу обећала мобилност.

Говорили су да ће сви имати прилику да путују аутомобилом, и тако се родио Волксваген (''Народно возило''). Хитлер је такође приморао националног жељезничког превозника да на првим дионицама аутопута одмах уведе аутобуски превоз.

Аутопутеве су углавном градили људи без посла, али њихов утицај на стопу незапослености био је незнатан.

Хитлер је наредио да се годишње изгради 1000 километара аутопута. Њавио је почетак ''радне битке'' и обећао смањење незапослености.

Иако је изградња требало да обезбиједи најмање 600.000 радних мјеста, на радовима се запослило једва 120.000 радника, који су се суочавали са болешћу, глађу, биједом и смрћу. Они који су штрајковали завршили су у концентрационим логорима, а јавност о овоме ништа није знала.

Нацистички мит о аутопуту

У наредном периоду дошло је до процвата војне индустрије која је обезбиједила много радних мјеста. То је био главни узрок пада незапослености. У вријеме Другог свјетског рата аутопутеве су под присилом градили логораши и ратни заробљеници.

Изградња је споро одмицала, а између 1941. и 1942. године, радови су у потпуности обустављени. Од 1943. њима су се могли користити и бициклисти због слабог промета.

Нацистичка пропаганда успјешно је његовала свој мит о аутопутевима.

Многи снимци и фотографије приказивали су радове који су били обустављени много прије њиховог објављивања. Ипак, нацисти су у овоме остварили свој циљ - слике радника на аутопутевима урезале су се у памћење цијеле једне генерације Њемаца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.