Битка за Москву

Водила се између руске војске, под командом генерала Михаила Кутузова и Велике армије Наполеона Бонапарте, током Наполеонове инвазије на Русију, односно Отаџбинског рата Русије 1812.

Са великом пажњом и прецизношћу осмишљен је план, тако да је у љето 1812. године Наполеонова војска прешла ријеку Дњепар и ушла у Русију. У Великој Наполеоновој армији Французи су чинили тек половину снага, у њој се говорило на дванаест језика и борили су се многи странци: Нијемци, Италијани, Пољаци, Хрвати, Шпанци, Португалци, Холанђани, Белгијанци, Аустријанци, Швајцарци и Данци.

Кутузов је постао командант руске војске у 67. години. Његово постављање за команданта изазвало је раст патриотизма у армији и народу. Иако се вјеровало да ће он успјети да заустави повлачење, његова тактика састојала се у томе да против непријатеља води мање битке, да непријатеља стално држи у ишчекивању, те да избјегава директно сучељавање, с обзиром на то да је располагао са свега 180.000 војника, наспрам 600.000 француских.

На главну битку Наполеон је морао да чека готово три мјесеца. Руска војска се повлачила споро, уз мање окршаје. Међутим, на инсистирање руског цара Александра Првог, који је сматрао да Москву не треба предати без борбе и пошто је добио незнатно појачање, Кутузов се ипак одлучио за одбрану Москве.

Кутузов је под својом командом за ову битку имао око 150.000 људи. Војска је располагала са 624 пољска топа. Наполеон је командовао са око 134.000 војника и имао је 587 пољских топова. Он је очекивао да ће и увом случају поновити тријумф из Битке код Аустерлица. Његове јединице су још увијек чувале заставе на којима је златним словима извезен поклич "За Аустерлиц!".

Главна битка је почела 7. септембра 1812. године, између пет и шест часова ујутро, паљбом артиљерије са обје стране и готово истовременим нападом француске пјешадије на село Бородино и према Семјеновском потоку.

По завршетку битке, која је трајала од изласка до заласка сунца, руске трупе на лијевом крилу и у центру повукле су се за 1-1,5 километара, а њихова саграђена упоришта била су потпуно уништена, па је Наполеон наредио повлачење и својих трупа на почетне положаје. Руски губици су се, према различитим изворима, кретали од 38.000 до 58.000 људи, док се губици на француској страни процјењују на око 30.000 људи. Битка се сматра једним од највећих крвопролића у војној историји.

За један дан руска армија је нанијела тешке губитке француској, али је и сама, према прелиминарној процјени, изгубила скоро половину војника редовне војске. Сазнавши да Наполеону пристижу двије пјешадијске дивизије Пиноа и Лаборде и резервни батаљони, укупне бројности до 40.000 војника, Кутузов је након битке одлучио да се повуче са бородинске позиције и из Москве. Схватио је да његов главни задатак није одбрана Москве, већ уништавање непријатељске војске.

Резултат битке је био да Наполеон није успио да побиједи Кутузова, али да ни Кутузов није успио да одбрани Москву. Бородинска битка није донијела побједника, иако су и Наполеон и Кутузов у ​​својим званичним извјештајима говорили о побједи. И поред повлачења, усљед великих губитака, руска војска је касније успјела да се опорави, а Москва је за Наполеона постала клопка. У децембру исте године, његова Велика армија нашла се ван граница Русије.

Чак и француски император је касније, пошто је прогнан на острво Света Јелена, изјавио да је од 50 његових битака, у Бородинској бици "било испољено највише храбрости и постигнут најмањи успјех. Французи су у њој показали да су достојни да побиједе, а Руси да су заслужили право да буду  непобједиви." Иако је послије битке престоница била предата непријатељу, временом је у Француској и Европи преовладало мишљење да је управо ова битка битно утицала на преокрет и крајњи исход рата - побједу Русије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.