Бисућ град - понос Дрварау

Оставштина из средњег вијека - Висућ град или Црна краљица, како је познат међу Дрварчанима - право је историјско благо, неиспричана прича и понос Дрвара, говори Срни Томислав Рашљић, аутор књиге о краљу Стевану Томашевићу и његовом страдању "Босна, буре барута на Балкану".

Овај седамдесетосмогодишњи Дрварчанин прича да је у средњем вијеку у Босни било око 300 двораца, али је, нажалост, мало њих сачувано. Најсигурнији је био Висућ град.

Висућ је служио углавном босанским краљевима, који су га посјећивали због богатог ловишта, каже Рашљић.

"Краљ Стеван Томашевић са супругом Јеленом и њиховим сином Лазаром настанио се на Висућ граду. Грађевина је била на сигурном, па им је то и уливало наду да ће се одбранити од Турака који су тада надирали у Босну и рушили све пред собом", говори Рашљић.

Ако би неко посматрао Висућ град из кањона рјечице Висућице, прича Рашљић, морао би добро шију да заврати да би га одоздо осмотрио, а ономе који никада ту није био, а желио би да га посјети, требало би много времена да нађе ову добро скривену грађевину.

"Било је покушаја да се град повеже јаким конопцима са другом страном кањона. И данас су видљиве алке које су повезивале једну са другом страном. На тај начин, била је успостављена веза између њих. Један канап је служио да се извлачи вода из Висућице, а други за транспорт материјала из планина, нешто слично данашњим жичарама", казује Рашљић, чије је дјетињство уско везано за Висућ град, који се налази недалеко од његовог Награђа, засеока поред Дрвара.

У тврђаву се улазило са западне стране гдје је био покретни мост, а страже су стајале са обе стране улаза.

Страдање Краља Стевана Томашевића

Како су Турци успјели лукаво да се пробију до града и, на крају, уђу у њега, остаје тајна, али једино што се може претпоставити јесте да је неко од мјештана за који дукат показао Турцима пут који води до тврђаве и краљевске породице, говори Рашљић.

Када су Турци доспјели до краља Стевана и његове породице, заробивши њега и стрица му Радивоја, остала је ту краљица Јелена са сином и мајка јој, прича Рашљић и прелистава књигу коју је написао у част Висућ граду.

"Сви су се разбјежали из Висућа када су чули да су Турци близу. Краљица је кренула да нађе свог краља, јахала је за њима, али узалуд. Касније се чуло да су краљ Стеван и Радивоје погинули негдје око Кључа. Клекнули пред џелата, и крај.

Краљица се вратила у дворац, тамо је затекла само мајку и сина Лазара. Никога више. Три сјенке и много страха. Ко је сљедећи и шта је сљедеће?

Сљедећи је био мали Лазар. Јањичари су језив злочин починили и младу жену заувијек у црно завили. У црно је био завијен и Висућ град. И шума и камен умало нису проплакали. Висућица више није жуборила, него јаукала од туге", бесједи Рашљић.

Он говори да су мјештани пронашли одсјечене главе краља Стевана и стрица му Радивоја испод неког храста гдје су Турци логоровали, недалеко од Висућа, ископали хумке и сахранили заувијек краљевску породицу. Направили су од огранака три крста да се зна да су ту сахрањени хришћани.

"Касније је краљица Јелена подигла три споменика достојна краљевске породице. Успјели су да преживе вијекове, одупирући се времену и природи, и данас представљају ријетке сакралне споменике тог времена у Босни", прича Рашљић.

Легенде о црној краљици

Висућ град или, како га мјештани Дрвара зову, Црна краљица крије много легенди. Црна краљица је назив који је тврђава добила по краљици Јелени која никада није скинула црнину.

Мјештани кажу да постоји прича да је ту око Висућ града закопано благо, ваљда у неки бунар.

Легенда каже да ту постоји злато, али историја каже да је ту уписано свједочанство о краљевској породици Томашевића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.