Баук комунизма кружи Европом

Пантелија Матавуљ
Баук комунизма кружи Европом

Манифест Комунистичке партије, познат и под именом Комунистички манифест, први пут је објављен 21. фебруара 1848. и представља један од најутицајнијих свјетских политичких трактата.

Написали су га оснивачи теорије комунизма Карл Маркс и Фридрих Енгелс. Овај манифест је поставио циљеве и програм Савеза комуниста, прве марксистичке међународне организације. Манифест предлаже правац дјеловања ради подизања пролетерске револуције и свргавања капитализма и коначног креирања бескласног друштва.

Баук кружи Европом - баук комунизма. Тако је описана појава комунизма. Све силе старе Европе сјединиле су се у свјетску хајку против тог баука, римски папа и руски цар, Метерних и Гизо, француски радикали и њемачки полицајци. Гдје је она опозициона партија коју њени противници на власти нису извикали као комунистичку, гдје је она опозициона партија која није у напреднијим опозиционарима и својим реакционарним противницима узвратила прекор који их је требао жигосати као комунисте.

Такође се позива на историјску неминовност у крилатици "Историја свих досадашњих друштава је историја класних борби".

Програм описан у Манифесту је изражен као социјализам или комунизам. Ова политика укључује, између осталог, укидање земљишне својине и право насљеђивања, напредне придошле порезе и национализацију производних добара и саобраћаја. Манифест такође помиње и контроверзну политику укидања традиционалне (буржоаске) породице и увођење заједнице жена. Ова политика, коју би остварила револуционарна влада ("диктатура пролетеријата"), би претходила бездржавном и бескласном друштву које предвиђају социјалисти. Термин "комунизам" се такође користи да означи вјеровање и праксу Комунистичке партије, имајући у виду различитост Совјетског Савеза од основа концепције Маркса и Енгелса.

"Када, током развоја, класне разлике нестану, а сва се производња концентрише у рукама многобројних удружења цијелог народа, јавна моћ ће изгубити свој политички карактер. Политичка моћ, такорећи, је само организована моћ једне класе која тлачи другу. Уколико пролетеријат изгуби битку са буржоазијом, силом околности, организоваће себе као класу; ако револуцијом постане водећа класа, и укине стари начин производње, онда ће у складу са оваквим условима, збрисати услове за постојање класних супротности и класа уопште и самим тим укинути сопствену класну натчињеност."

Ово је начин преласка са социјализма на комунизам који су многи критичари Манифеста, нарочито за вријеме совјетске ере, веома истицали. Анархисти, либерали и конзервативци су се питали како једна организација као револуционарна држава може икад (као што Маркс тврди) да одумре. Оба традиционална разумијевања привлачности политичке моћи и скорији теоретичари организованог понашања наводе да ће група или организација политичке моћи радије тежити да сачува повластице него да дозволи да се укину зарад државе без повластица - чак иако су повластице дате у име револуције и успоставе једнакости.

Савремени марксисти одговарају да социјалистичка држава увијек мора да буде демократска и да се одумирање државе врши додјељивањем велике моћи непосредно народу (моћ коју су претходно држали изабрани представници народне власти). Другим ријечима, социјализам прелази у комунизам када представничка демократија социјализма пређе у демократију комунизма.

Манифест је прошао бројна издања од 1872. до 1890. Дјелимично је писан за лаике, када се обраћа радницима, а дјелимично за владајућу класу, када напада буржоаске читаоце. Историјски говорећи, обезбјеђује основу разумијевања мотива и политике комуниста на почетку њиховог покрета.

Неки ставови које савјетује Манифест су раширени у капиталистичким земљама. Заправо, многе западне државе се држе сљедећих ставова Манифеста: напредан порески систем, централизација кредита у банкама државе и јавно школовање за сву дјецу у државним школама и укидање дјечјег рада.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана