Бањалука 22. априла 1945. године ослобођена од фашизма

Сања Амиџић
Бањалука 22. априла 1945. године ослобођена од фашизма

Бањалука је у току Народноослободилачког рата, од 1941. до 1945. године, као административни, економски и политички центар сјеверозападне Босне имала велики војно-политички значај за Нијемце и усташе.

Послије окупације и успостављања Независне Државе Хрватске, априла 1941. године, ушла је у њен састав и постала центар Жупе Сана и Лука. У току рата град се два пута налазио у центру тешких борби између партизана и окупатора - први пут крајем децембра 1943. и почетком јануара 1944. (Прва бањалучка операција) и други пут од 18. до 28. септембра 1944. (Друга бањалучка операција). Град су коначно ослободиле јединице Десете крајишке дивизије 22. априла 1945. године.

Бањалуку је бомбардовала њемачка авијација 9. априла 1941. године, а убрзо потом је и окупирана. Била је утврђена по систему спољашње и унутрашње одбране, са минским и жичаним препрекама. Посебно је организована унутрашња одбрана града у коме су многе чврсте зграде крајем 1943. године биле претворене у снажне тачке отпора. Чвор окупаторске одбране Бањалуке представљале су цитадела и тврђава Кастел. Као центар Жупе Сана и Лука, Бањалука је била један од најјачих окупаторских гарнизона у Босанској Крајини и полазна база за операције против јединица Народноослободилачке војске и Партизанских одреда Југославије у Босанској Крајини и средњој Босни.

Одмах по окупацији Бањалуке и њеном укључивању у НДХ 1941. године услиједио је организовани и плански прогон Срба, Јевреја, Рома и антифашиста у Бањалуци. Многи Срби и Јевреји упућивани су у концентрациони логор Јасеновац.

Један од највећих фашистичких злочина у току рата на подручју Бањалуке одиграо се 7. фебруара 1942. године у насељима Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац. Тада су припадници “Поглавниковог тјелесног здруга” (Гарда Анте Павелића) и Осме усташке бојне убили око 2.300 Срба, већином стараца, жена и дјеце, јер су војно способни мушкарци углавном били у заробљеништву.

На Шехитлуцима, данашњем Бањ брду, 8. јуна 1941. одржано је Обласно савјетовање ОК Комунистичке партије Југославије (КПЈ) за Босанску Крајину, на коме су, према закључцима Мајског савјетовања Централног комитета КПЈ, одређени чланови Обласног војног руководства и размотрене мјере за припрему устанка.

У јулу 1941. године одржан је и састанак Обласног војног руководства у вези са директивом ЦК КПЈ о отпочињању устанка и закључцима Покрајинског комитета КПЈ за БиХ о отпочињању оружаних акција. У току припрема чланови Обласног комитета КПЈ за Босанску Крајину напустили су град, а на терену се нашао и већи број бањалучких комуниста, скојеваца и симпатизера, па је 31. августа формиран први партизански одред. Средином августа 1941. године формиран је и Обласни војни штаб за Босанску Крајину. У мају 1943. године формиран је Бањалучки партизански одред, који је дјеловао око Бањалуке. Овај одред је борцима попуњавао средњобосанске партизанске јединице.

У новембру 1943. године у селу Врбањци формиран је Окружни народноослободилачки одбор за Бањалуку. У ширем подручју града дејствовале су многе партизанске јединице - Четврта крајишка, Десета крајишка ударна, Једанаеста крајишка ударна, 39. крајишка и 53. средњобосанска дивизија. Крајем 1943. и почетком 1944. године Бањалука је била поприште великог сукоба јединица НОВЈ и окупатора, познатог под називом Прва бањалучка операција. Септембра 1944. године одиграла се и Друга бањалучка операција.

Коначно ослобођење града извеле су јединице Десете крајишке ударне дивизије, 22. априла 1945. године, пошто су се окупаторске фашистичке снаге углавном повукле у правцу Босанске Градишке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана