Армагедон звани Барбароса: Највећа војна акција у историји

Операција Барбаросса почела је 22. јуна, највећа војна акција у историји ратовања. СССР се нашао у потпуном расулу када је инвазија почела. Руска команда издала је директиву број 1 у којој се инвазија схватила као "погранични инцидент" и наредило јединицама да не узвраћају паљбу док се дипломатски не ријеши сукоб.

Генерали су у паници пробудили Стаљина који у седам сати и 15 минута издао директиву број 2 којом се проглашава "општи напад на совјетске војне снаге" и наређује "противнапад који би потиснуо непријатеља до границе".

У 9 сати Стаљин издаје директиву број 3 која наређује општи противнапад независно од раније границе.

Све три директиве у само неколико сати представљају пут од опште несвијесности до спознаје да је почео епохални сукоб. Стаљинова илузија о пријатељству с Њемачком се експресном брзином распала.

СССР је био потпуно неспреман за овај напад. У команди присутни Стаљин и маршал Тимошенко очекивали су да ће Црвена армија потиснути нападаче преко границе. Ипак, реалност је била драстично другачија. На терену су снаге Црвене армије биле потпуно изгубљене.

Добро упознати с положајима Црвене армије због ранијег ваздушног извиђања, Нијемци су засули цијелу границу артиљеријском ватром и "запалили" линију од Балтика до Црног мора.

Њемачко ратно ваздухопловство с 2.770 авиона почело је одмах систематски да бомбардује аеродроме и уништили су готово комплетне совјетске ваздушне снаге. Њемачки команданти једноставно нису могли да вјерују колике губитке наносе Совјетима без икаквих значајнијих сопствених губитака. Пред сам почетак инвазије њемачки командоси прекинули су већину телеграфских веза у совјетској позадини уз границу тако да директиве из команди нису ни стигле до многих трупа.

Тенкови су протутњали границом без икаквог важнијег отпора. Црвена армија почела је да колабира. Јединице су се предавале једна за другом. Цијели совјетски фронт се срушио за само неколико сати. Међу Силама Осовине завладала је општа еуфорија.

Хитлер у писму Мусолинију - којег није ни обавијестио да ће напасти СССР - пише како сада може лакше да размишља када је у рату с идеолошким противником. За 20 дана Совјети су остали без 740.000 војника од чега се 680.000 опкољених предало.

За шест мјесеци ратовања, Совјетски Савез изгубио је готово комплетну предратну војску. Црвена армија пријавила је више од четири милиона жртава и остала је без 20.000 тенкова и 21.000 авиона. Њена снага као најјаче војне силе свијета била је сломљена. С друге стране, Нијемци су остали без 850.000 војника, а изгубили су 2.800 авиона и више од 2.400 тенкова.

Њемачке армије заузеле су Западну Украјину и Бјелорусију и стигле до Лењинграда, близу Москве и сјеверно од Крима. Њемачки напад из Норвешке према луци Мурманск је међутим пропао.

Када је почела јесен, руски путеви и лоша инфраструктура постали су блатне каљуже па је напредовање морало бити привремено обустављено. На крају се испоставило да, иако је Њемачка СССР-у нанијела астрономске губитке, побједа није постигнута јер ниједан од главних циљева Операције Барбароса није био остварен, осим заузимања Украјине. Рат је тек требало да буде одлучен, док су с првим минусима путеви постајали проходни и почињала Битка за Москву.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.