Американци су усред Њујорка славили Хитлера VIDEO

Маршал Кари, аутор документараца номинован за Оскара, у историјским архивама је пронашао снимак тог догађаја. Оно што је видио га је запањило, па је одлучио да прикаже те снимке као опомену Американцима.

"Прва ствар која ми је погодила је то да је такав догађај могао да се одигра у срцу Њујорка", рекао је Кари за The Atlantic.

"Осjећао сам се као да гледам епизоду Зоне сумрака у којој је историја имала другачији ток. Али то није била научна фантастика - то су били прави, историјски снимци."

Умjесто да од снимака направи стандардни историјски документарац са нарацијом, одлучио је да га "сачува кинематографски чистим и непосредним, као да је гледалац тамо, да гледа и да се бори са оним што види."

"Снимци су толико снажни, да је изненађујуће то што да нису дио наставног програма историје сваке средње школе. Мислим да је тај догађај исклизнуо из наше колективне свијести дијелом и зато што је застрашујућ и непријатан. Говори о нашој земљи коју бисмо заборавили. Жељели бисмо да мислимо да су се појави нациста сви Американци одмах успротивили. Али, док је велика већина Американаца била запањена нацистима, одстојала је и значајна група људи који су гајили симпатије према расистичкој и антисемитској поруци. Када видите да се 20.000 Американаца окупило у Медисон Сквер Гардену, можете бити сигурни да су одстојали многи који су их пасивно подржавали", каже Кари.

"У дијелу говора Фрица Куна који није у филму, он поздравља оца Кофлина, чије су радио емисије хвалиле Хитлера и Мусолинија, а могло је да их чује 30 милиона слушалаца. Хенри Форд и Чарлс Линдберг су изразили антисемитска увјерења. И новински магнат Вилијам Рандолф Херст је изјавио: 'Кад год чујете истакнутог Американца кога називају фашистом, обично можете се се увјерите да је човјек једноставно одани држављанин који подржава амерички начин живота."

То су биле идеје које су, ако не и универзално прихваћене, сматране легитимним ставовима. Али, двије године послије овог скупа, Јапан је напао Перл Харбор и Њемачка је објавила рат Америци. Тада је таква врста филозофије постала неприхватљива. Кад су нацисти почели да убијају америчке војнике, почели су да сакривају чињеницу да су Американци икада дијелили њихову филозофију.

"На крају, Америка се удаљила од нациста, али овај догађај је подсјетник да ствари нису морале тако да се заврше. Да Рузвелт није био предсједник, да Јапан није напао, могуће је да бисмо прошли без уласка у рат. А да нацисти нису убијали америчке војнике, могуће је да њихова филозофија не би постала такав табу?", закључује Кари.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.