Американци се бојали за Тита

Када је Совјетски савез у децембру 1979. године извршио инвазију на Афганистан, дошло је до праве пометње у Сједињеним Америчким Државама. Неочекивана брутална агресија Москве схваћена је и као удар на свјетски поредак и врло могући увод у прерасподјелу моћи и интереса.  

Понуђена помоћ  

Џими Картертадашњи предсједник САД, већ у фебруару 1980. послао је писмо предсједнику Југославије Јосипу Брозу Титу информирајући га о стајалиштима америчке владе у вези са стањем у Афганистану. У писму је Картер Титу понудио и сваки вид неопходне помоћи Југославији, како би она остала изван домета Москве и наставила бити кључни фактор Покрета несврстаних.

То се наводи у управо објављеним извјештајима Стејт департмента посвећеним стању у Афганистану од 1977. до 1980. године.

Из бројних докумената, с којих је скинута ознака тајност, може се ишчитати коју је улогу Титова Југославија имала у тадашњем свјетском поретку.

Тако се може наћи неколико докумената у којима се описују директни разговори америчких и совјетских званичника у којима се истиче и важност да Југославија остане нетакнута, али и цјеловита и стабилна држава, те да је то био битан амерички национални интерес на глобалној сцени.

Документи говоре о стању у Афганистану, руским активностима и злочинима који су почињени, отпору који се конституира...

Из докумената се може ишчитати да су се Американци бојали да би СССР могао изазвати преврат и у Југославији и устоличити себи оданог лидера. У том контексту спомињане су још и Чехословачка, али чак и Румунија.

Аналитичари Вашингтона стално су упозоравали да инвазија на Афганистан уопће не утјече на совјетску војну моћ, да је свега пет, од укупно 173 дивизије, ангажирано на том ратишту и да би Москва комотно могла водити паралелно више ратова, укључујући и најмање један на европском континенту – у Југославији!

Стратешки интерес

Када је Југославија у питању, САД су биле стратешки заинтересиране да Титова власт одржи стабилном своју политику када је рат у Афганистану у питању. Истиче се и детаљ да је званични Београд међу првима, и то врло оштро, осудио совјетску инвазију. Често се кроз документе истиче да је Југославија постојана у свом ставу, да га не мијења и да га постепено прихвата и већина осталих држава Покрета несврстаних.

У дебатама о Југославији у то доба и у вези с Афганистаном, стално се провлачи и стрепња да би Совјетски савез могао изазвати промјену режима у Београду, суочен са све већим отпорима својој политици у свом војном савезу - Варшавском пакту.

Званични Вашингтон у више је наврата Титу нудио тјешњу сарадњу, па чак и неку врсту уласка у НАТО! 

Југославенско оружје у Афганистану

Иако је Тито најоштрије осудио совјетску инвазију на Афганистан, Југославија није прихватала да се директно уплиће у тамошњи рат. На једном састанку у Вашингтону дебатирало се о томе како да се југославенско, тада врло квалитетно оружје, нађе у рукама побуњеника.

Посебно је занимљиво било пратити расправу како да се САД домогну ракета „Стрела”.

Предложено је да Египат, који је врло снажно подржавао побуну у Афганистану, користећи добре везе с Југославијом, купи то оружје и пребаци га побуњеницима у Пакистану, а одатле у Афганистан.

Планери су прихватили ту идеју и она је пренесена Египћанима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.