10 занимљивости о старим Римљанима које нисмо учили у школи

10 занимљивости о старим Римљанима које нисмо учили у школи 08.10.2017 08:44 | Агенције

Стари Римљани пили су крв убијених гладијатора јер су вjеровали да овај ритуал преноси њихову храброст и виталност.

1. Нису (сви) умирали млади

Иако је званични животни вијек у старом Риму износио само 25 година, многи Римљани доживјели су дубоку старост. На низак просјек утицале су честе смрти жена током порођаја, као и висока стопа морталитета код беба. Остатак је у просјеку живио као у данашње доба.

2. Пили су крв убијених гладијатора

Стари Римљани пили су крв убијених гладијатора јер су вјеровали да овај ритуал преноси њихову храброст и виталност. Неколико аутора описало је поступак скупљања крви након борби, али и продаје у медицинске сврхе. Поједини Римљани сматрали су да је крв гладијатора била лијек за епилепсију.

3. Вријеме је за њих био релативан појам

Римски сат могао је да траје 75 минута током љета и 44 минута у зими, с обзиром на то да су многи Римљани зависили од сунца. Наиме, 12 дневних сати почињало је у зору, а 12 ноћних након заласка сунца. У различитим годишњим добима дужина сата се мијењала, па су многи Римљани били толерантни када је у питању била тачност.

4. Само богати су носили љубичасто

Стари Римљани су процјењивали људе по изгледу – тачније по боји одјеће. Све нијансе смеђе, жуте, сиве и црне сматрале су се знаковима сиромаштва. С друге стране, црвена, љубичаста и зелена настале су помоћу вјештачких боја које су довезене издалека и биле су веома скупе. Због тога су биле један од знакова богатства.

5. Спојене обрве биле су знак интелигенције

Густе и спојене обрве биле су на цијени у старом Риму, а поготово код жена јер су се сматрале знаком велике интелигенције. Управо зато, многе даме жељеле су да појачају маљавост на овом дијелу тијела. На примјер, лијепиле су вјештачке обрве направљене од козје длаке.

6. Стоматолошка помагала су била тражена

Стари Римљани су бринули о својим зубима, па су зубари били врло популарни. О томе свједочи и археолошки проналазак женске вилице са протезом. Научници вјерују да су древна стоматолошка помагала попут импровизованих имплатаната и зубних протеза више представљала демонстрацију моћи и богатства него ствар потребе.

7. Испијање отрова је била свакодневна појава

На крају 1. вијека римски цареви увели су традицију испијања малих количина отрова на свакодневној бази како би развили имунитет на опасне супстанце. Комбинација отрова називала се митридат, према истоименом краљу који је први испробао ову методу.

8. Повраћање на гозбама је било уобичајена појава

Стари Римљани су вољели да претјерују у храни и пићу, па су увели традицију повраћања током својих гозби. Према Сенеки, јели би све док им не би позлило. Након тога су подстицали повраћање како би могли да наставе да уживају у јелу и пићу.

9. Римљанке су фарбале косу

Иако је фарбана коса на жени првобитно била знак да се иста бави најстаријим занатом на свијету, трећа супруга цара Клаудија – Валерија Месалина увела је ову праксу у моду међу све даме. Прво су се фарбале само перике, а касније је римско племство то чинило и са сопственом косом.

10. Веш су прали урином

Стари Римљани користили су људски урин за прање своје одјеће. Вјеровали су да амонијак из урина помаже у отклањању мрља с тога и других одијевних предмета.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица