Владика Јоаникије: Хришћани нису позвани да осуђују него да воле

Каже то у интервјуу за "Глас Српске" његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

- Република Српска је примјер за похвалу; види се да је у њој међусобно уважавање Цркве и државе на високом нивоу, што је уродило многим добрим плодовима и допринијело унутрашњој стабилности земље - каже владика Јоаникије.

* ГЛАС: Васкрс је празник над празницима. Колико је, осим саме прославе, важна и припрема за Васкрс?

Владика Јоаникије: И за обичне земаљске свечаности и прославе људи се са пуно пажње припремају, остављају своје свакодневне бриге и учине све да би се на дјелу показали што активнијим и достојнијим учесницима свечаности. Када се у Јеванђељу говори да на свадби царевог сина могу учествовати сви који имају свадбено рухо (а без њега се избацују из свадбене дворане), ту се заправо мисли на врлине у које вјерни треба да се обуку, да њима украсе своје душе да би постали уважени судионици свадбеног славља Сина Божијег. Господ Исус Христос је својим крстом, смрћу и васкрсењем задобио невјесту - Цркву, овјенчао је побједом над смрћу и даровао јој живот вјечни. Славећи Васкрсење ми постајемо судионици Његове побједе и бесмртности. То учешће и судиоништво у једном важном дијелу зависи од наше припреме, од тога колико смо отворили своје душе и учинили их пријемчивим за вјечну радост новог живота у Христу. Због тога је Света Црква слиједећи примјер свога Господа који је постио, а такође примјер пророка и апостола, устројила Велики пост да се припремимо уздржањем, покајањем, молитвом, добрим дјелима, а надасве миром и љубављу према ближњима, да се обучемо у то свадбено рухо врлина како би нас Господ препознао као своје и удостојио нас славе Свога Васкрсења. У том смислу припрема је важна и неопходна.

* ГЛАС: Шта је основни смисао Васкрса?

Владика Јоаникије: Васкрсење Христово као темељ наше вјере истовремено је и темељ нашег заједништва у Господу. Будући да је Господ васкрсењем потврдио истинитост своје проповиједи и пуни смисао свих својих дјела, важно је да схватимо да се у непосредном и егзистенцијалном смислу на нас односи све оно што је говорио и чинио. Све је то чинио из чисте и савршене љубави ради нас и ради нашега спасења. Обновљење људске природе разорене гријехом било је неопходно да бисмо успоставили живо заједништво са Богом и са ближњима. Човјек је устројен као биће двосмјерне заједнице: са Богом, јер је и створен по слици и прилици Божијој, и са ближњима, јер га с њима везује истовјетност природе и сродност дарова. Кроз Богочовјека Христа, управо преко његове људске васкрсле природе сједињене са Богом имамо ту најприснију заједницу и са Богом и са ближњима.

* ГЛАС: Кажете да је човјек биће заједнице, та заједница га чини бићем, његов живот је заснован као заједница. Како сачувати заједништво, мир и љубав према ближњем?

Владика Јоаникије: Проблема и искушења је много, понајвише због тога што су свеопште исконске вриједности пољуљане свуда у свијету. Некад се говорило да живимо у хришћанској Европи, а то је значило да су вјера, брак и породица, морал и правда имали одговарајућу цијену у друштву. Данас се прије може рећи да хришћани живе у свијету неопаганства и новог идолопоклонства, у свијету који тражи срећу без Бога. Саможиви индивидуализам и хедонизам прокламују се као свеопште вриједности. Али хришћани нису призвани да осуђују свијет па ма какав он био, него су дужни да покажу бригу и саосјећање према сваком човјеку, да имају љубави међу собом, али и да се не затварају у изоловане заједнице него да свједоче љубав према свима. Хришћани су сарадници Божји на испуњењу предвјечног плана о спасењу цијелог свијета; имамо заповијест да се молимо за све, па и за своје непријатеље, а не да осуђујемо грешнике и безбожнике. Када је Господ говорио о миру, праштању, љубави, он није давао неку празну моралистичку поуку него је кроз све ријечи и дјела изливао на овај свијет своју божанску милост, истину и правду да би људи оснажени и просвијетљени његовом благодаћу могли испуњавати све што им је заповједио...

* ГЛАС: Рекли сте да су људи, као грешна бића, склони заблудама?

Владика Јоаникије: Сви смо ми по насљеђу од Адама склони заблудама и падовима, али нам је дато и да се вратимо на прави пут Божији. Што се тиче изазова, они увијек постоје, али мислим да како вријеме даље тече, све је већа одговорност хришћана за цио свијет, почевши од најобичнијих ствари до најкрупнијих. У том контексту и разумијемо ријечи Господње које је говорио својим ученицима: "Ви сте свјетлост свијету", "ви сте со земљи...". Давно су свети људи рекли да Господ продужава дане овом свијету због молитава својих праведника.

* ГЛАС:Како ојачати улогу Цркве у друштву?

Владика Јоаникије: Послије горког искуства из комунистичких времена, свим државама са подручја бивше Југославије било је потребно мање или више времена (а некима још треба) да начело одвојености Цркве и државе схвате и примјењују не у смислу одбојности него у смислу међусобног уважавања и сарадње. Мислим да је Република Српска у том погледу примјер за похвалу; види се да је у њој међусобно уважавање Цркве и државе на високом нивоу, што је уродило многим добрим плодовима и допринијело унутрашњој стабилности земље. Данас Црква има прилику да ојача своју мисионарску дјелатност и да у сарадњи са државом у много чему помогне народу: може да оснује домове за одгој напуштене дјеце и за његу старих; може да оснује школе и дјечије вртиће; може да оснује своје медије и да развија културну дјелатност...

* ГЛАС: Ово је година Миланског едикта. Колико су поруке цара Константина актуелне и савремене?

Владика Јоаникије: Прослава великог јубилеја 1.700 година од доношења Миланског едикта је одлична прилика да се присјетимо далекосежног значаја тог правног акта који је утемељио хришћанску цивилизацију на свјетском нивоу. Иако је цар Константин доношењем едикта имао за циљ да једном за свагда прекине гоњења Цркве и да хришћанима обезбиједи трајну слободу, гоњења су се и поред тога често обнављала из разних побуда, а вјерске слободе угрожавају се и данас у многим дјеловима свијета. Тако је савладар светог цара Константина Ликиније (иначе сапотписник едикта) убрзо промијенио своју ћуд према хришћанима, први погазио едикт и обновио гоњења у источном дијелу Римског царства. Ето од тог времена па до данас основна начела Миланског едикта (да хришћани и све друге вјере имају потпуну слободу и да се Цркви врати све што јој је неправедно одузето) нису изгубила ништа од своје актуелности, нарочито ако имамо у виду гоњење православља у двадесетом вијеку које се мјестимично продужава до наших дана.

* ГЛАС: Више пута сте нагласили да од односа према проблему народа Косова зависи и судбина свих нас. Шта је Ваша порука српском народу у овим тешким тренуцима за Косово и тамошње Србе?

Владика Јоаникије: У колективној свијести српског народа све битке послије Косова 1389. ма гдје се за отаџбину проливала српска крв само су продужеци прве косовске битке; наш осјећај за светост и значај Косова заливан је сузама и продубљиван тужно-радосним пјесмама које је народ пјевао о Косову кроз дуге вјекове. Данас је прича о Косову сложенија него икада раније и неће се ускоро завршити, а то значи да ће за све Србе у свијету и у наредним вјековима оно бити главна национална тема. Не треба се томе чудити јер је на том парчету српске земље утемељена наша историја и култура. Тамо су и најљепше српске светиње. Гледајући јунаштво и постојаност Срба на Косову и Метохији, уздржавам се од било каквих порука осим ријечи братске подршке и дивљења, али их често посјећујем и колико сам у стању дијелим са њима муку коју витешки подносе. Сваки одлазак на Косово за нас је велики благослов, тјескобе и муке наше браће, уколико имамо осјећања за њих, оплемењују нас и духовно обогаћују. Зато поручујем свим осталим Србима да не забораве своје духовно огњиште, наш Јерусалим, немањићке светиње на Косову и Метохији и распети српски народ који живи и опстаје на тој освештаној српској земљи.

* ГЛАС: Очекујете ли да ће се ускоро регулисати правни односи између СПЦ и Црне Горе?

Владика Јоаникије: Посљедње двије деценије власти у Црној Гори нису хтјеле да чују глас Цркве када им је добронамјерно скретана пажња да, ради унутрашње стабилности, у сарадњи са црквама и вјерским заједницама, донесу два кључна закона који се односе на вјере. То су закон о вјерским слободама и закон о враћању неправедно одузете имовине црквама и вјерским заједницама. О овом првом закону чује се покоја ријеч и рекло би се да ће ускоро бити донесен, а свако помињање другог изазивало је видну нервозу код представника власти са намјером да се онемогући враћање црквене имовине. Умјесто ријечи о враћању поменуте имовине, са појединих званичних мјеста чуле су се пријетње да ће епископијама Српске православне цркве у Црној Гори бити одузето и оно што им је преостало... Доношењем ова два закона не би се ријешили сви проблеми између Цркве и државе у Црној Гори, али бисмо тада лакше и са више повјерења могли да разговарамо о свему другом што је од значаја за наш народ.

* ГЛАС: Каква је сарадња Епархије са Републиком Српском?

Владика Јоанакије: Ми се радујемо сваком успјеху Републике Српске и у свему је подржавамо. Епархија будимљанско-никшићка додирује се у широком просторном распону са Републиком Српском, од требињске, билећке, гатачке до фочанске општине. Са тим општинама гајимо лијепу сарадњу и братске односе, једнодушно свједочећи да нас никакве давно наметнуте границе не могу подијелити. Најбољу сарадњу остварили смо са Радио-телевизијом Републике Српске, која је о повјереној нам епархији снимила велики серијал поводом осамстогодишњице беранских Ђурђевих ступова под називом "Ступови духовности". Тај серијал је на јединствен начин афирмисао светиње Епархије будимљанско-никшићке и духовно благо које оне баштине. Такође је важно што је интензивна сарадња Епархије са Телевизијом поспјешила многе друге људске и братске контакте, тако да нашем свештенству и народу Бањалука и Република Српска постају још ближе.

* ГЛАС: Сабор СПЦ одржаће се 21. маја. Каква су Ваша очекивања?

Владика Јоанакије: Сабор који долази имаће да рјешава многа значајна питања. Зато је важно да се сви Богу молимо да ниспошље своју милост, мудрост и одлучност на све чланове Сабора да би његов рад и сва његова рјешења били под руководством Духа Светога и на спасење свих. Надам се да ће Сабор ријешити питање упражњених епархија, што би веома поспјешило динамику црквеног живота.

* ГЛАС: Синод је 22. априла одржао сједницу на којој је разријешен владика зворничко-тузлански Василије. Јавност је мишљења да СПЦ све негативне појаве треба да сасијече у коријену, како би се сачувао углед и ауторитет СПЦ. Очекујете ли у том смислу одлучније одлуке Сабора?

Владика Јоанакије: Црквена тијела и службе имају дужност да чувају углед Цркве, али немају могућност ни право да контролишу медије који непосредно утичу на формирање јавног мњења. С друге стране, одлуке Цркве које се тичу њене унутрашње дисциплине и поретка не смију се доносити по диктату јавности, а на штету утврђене процедуре црквеног поретка, без обзира на то да ли се она неком допада или не. Углед и ауторитет Цркве чува се и благовременим мјерама, али и (ништа мање) добро провјереним  релевантним свједочанствима и поштовањем црквене процедуре. Сабор је дужан да пажљиво испита цијелу процедуру у поменутом случају око разрјешења епископа Василија (који је зашао у четврту деценију архијерејског служења на челу једне угледне епархије СПЦ) и на основу цјеловитог увида донијеће одлуку на корист Цркве и свих који јој припадају.

Света богослужења

* ГЛАС: Црква стално истиче да је важно да не изгубимо вјеру у живо Божије присуство?

Владика Јоанакије: За сваког вјерујућег човјека то је суштински важно. Због тога се и уклањамо од зла да не би Господ од нас одступио, и трудимо се да чинимо добро и тиме на дјелу свједочимо своју оданост Богу. Вјера није нека статична окамењена ствар, него жива динамична сила душе која се трудом јача и умножава. Како ћемо задобити и развити живо осјећање присуства Божјег? - Тако што ћемо редовно ићи на света богослужења. То је оно што се од нас очекује, а остало ће нам се додати милошћу Божјом. Доласком на недјељне и празничне литургије ми постајемо учесници вјечног и неразоривог небоземног сабора, судионици велике заједнице са свима светима којој је глава Господ. Сваки тренутак тог и таквог заједништва има непролазну вриједност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.