Јована Ружичић: Савршенство треба да нађемо у себи

Сандра Кљајић
Јована Ружичић: Савршенство треба да нађемо у себи

Не постоји савршена земља, народ, систем…. савршенство треба да нађемо у себи и да га носимо свуда са нама. Срећна особа је свуда срећна, несрећна је свуда несрећна.

Каже то у интервјуу за "Глас Српске" оснивач удружења РАС и Репатс Србија и Центра за маме Јована Ружичић. На Флорида Атлантик универзитету Јована је дипломирала журналистику и психологију, а на државном универзитету у Мичигену магистрирала је односе са јавношћу и завршила специјалистичке студије из међународног развоја. Два пута је ушла у књигу "Ко је ко од студената на Америчким факултетима", а 2009. године је добила признање као једна од 30 најбољих српских предузетника испод 30 година. Након што је живјела на три континента, вратила се у Београд.

- Високообразовани повратници у Србији нажалост наилазе на бројне проблеме, али два највећа су бесмислена нострификација диплома и систем који негује и подржава просечност - сматра Ружичићева.

Управо је из тог разлога основала организацију Репатс Србија, која окупља овакве младе људе. Данас их је у око Репатса окупљено око 800. Број им, каже она, непрестано расте, а ту су повратници са шест континената и из скоро свих привредних и образовних грана.

У посљедњој години фокусирала се на Центар за маме, чији је такође оснивач. Прије Центра за маме, у Србији није постојала ниједна организација која се залаже баш за права мајки.

* ГЛАС: У животу сте радили много тога - инсталирали лифтове, организовали раднике у синдикат, покренули прву феминистичку организацију свог факултета, обишли више од 40 земаља... Шта сматрате својим највећим успјехом?

РУЖИЧИЋ: Својим највећим успехом сматрам чињеницу да има јако мало места на свету где немам пријатеље, а пријатељи су ми јако битни у животу. Такође сам поносна на чињеницу да не бирам лакши пут и да сам остала верна својим уверењима. Један од највећих изазова који сам имала у животу је да сам отишла сама у Америку са непуних 18 година и снашла се. У том тренутку сам била размажена јединица која никада сама није опрала свој веш. Америка ме је научила много чему, а понајвише о себи.  Енергију црпим из јасно постављеног животног плана и из тога што осећам да ме сваки корак који направим води корак даље ка остварењу циљева које сам сама себи зацртала.

* ГЛАС: Оснивач сте  Међународне српске организације РАС?

РУЖИЧИЋ: РАС је међународна српска организација коју смо нас деветоро српских ентузијаста покренули у Вашингтону 2008. године. Циљ организације је обнављање, унапређење и ширење достигнућа наслеђа наше српске цивилизације, као и покретање бројних хуманитарних пројеката и пројеката који промовишу нашу културу. Иако у последње време организација није активна као што је некада била, зато што бројни чланови Управног одбора нису више у Вашингтону, од када постојимо смо постигли бројне успехе:  Организовали смо фестивал српског документарног филма као и изложбу "Неми сведоци - Живот Срба кроз дечије очи" која приказује живот наших људи на Косову. Посебно сам поносна што је на нашу иницијативу, Вашингтон прогласио Дан сећања на жртве Јасеновца.

* ГЛАС: Основали сте и неформалну групу Репатс Србија. Колико  високообразованих повратника из свијета тренутно група окупља?

РУЖИЧИЋ: Репат на енглеском значи повратник, и неформална група Репатс Србија коју сам покренула мало пре него што сам се вратила у Србију после 11 година живота у иностранству, скупља око 800 високообразованих повратника. Број нам непрестано расте и садржи повратнике са шест континената и из скоро свих привредних и образовних грана. Организујемо месечне сусрете приликом којих размењујемо практична искуства и корисне информације везане за повратак. Примарни циљ нам је олакшање процеса реинтеграције повратника у српско друштво. Планови за идући период су да помогнемо што већем броју људи који се врате да истрају у својој намери и да их подржимо кроз ресурсе и контакте групе да своје знање и искуство овде поделе и допринесу бољитку наше земље. Такође, трудићемо се да утичемо на продуктивност дијалога матице са бројном дијаспором која је жељна и вољна да помогне.

* ГЛАС: Са којим се све проблемима млади високообразовани повратници сусрећу?

РУЖИЧИЋ: Повратници у Србији наилазе на бројне проблеме, али два највећа су бесмислена нострификација диплома и систем који негује и подржава просечност. Нострификација диплома је нешто што ће се, надам се ускоро, променити. Просечност и кочење иновација је оно што ме брине и плаши.

* ГЛАС: Зашто сте се Ви одлучили на повратак у Србију?

РУЖИЧИЋ: Одговор на ово питање је врло једноставан - желим да живим у Србији. Иако сматрам цео свет мојим, Србија је ипак мало више моја него друге земље. Србија је земља где желим да примењујем своје знање и на чијем бољитку желим да радим. Србија је земља где желим да оснујем своју породицу и где желим да проведем цео свој живот. Много сам добила одласком у Америку зато што ми је то показало да не постоји савршена земља, народ, систем…. савршенство треба да нађемо у себи и да га носимо свуда са нама. Срећна особа је свуда срећна, несрећна је свуда несрећна.

* ГЛАС: Како, према Вашем мишљењу, омогућити већи повратак људи који су завршили престижне  факултете у Србију?

РУЖИЧИЋ: Пре свега, мислим да треба створити услове да се наши бројни стручњаци из дијаспоре укључе и допринесу својим знањем, а да се физички не врате. Технологија нам је омогућила да се повежемо, а ми то не користимо. Верујем да би боље повезивање и успостављање односа између наших фирми и владиних институција са њиховим колегама из дијаспоре донело побољшању ситуације у Србији, као и да би послало важну поруку тим људима, а то је да се овде њихово знање цени и да је потребно. То би можда био први корак ка повратку. Такође сматрам да је нетранспарентан и нестандардизован процес нострификације страних диплома нешто што под хитно мора да се промени. Проблематично је нострификовање ради запошљавања и то је многима од нас прва препрека на коју наилазимо. Сматрам да мора да нам се да иста шанса да покажемо и докажемо своје знање на тржишту рада. Тренутно нисмо добродошли на многа места, бојим се и зато што доносиоци одлука своје позиције чувају лажним препрекама, а не тиме што се труде да буду најбољи у томе што раде.

* ГЛАС: Један од Ваших пројеката је и Центар за маме?

РУЖИЧИЋ: Центар за маме је последњих годину мој главни фокус. То је удружење грађана која се залаже за радна права мајки, организује бесплатне тренинге и радионице за маме, умрежује и подржава маме и промовише здрав и активан стил живота. Верујемо да је јака мајка стуб друштва, и да оснаживање мајки оснажује целу заједницу. Проблеми које желимо да решимо су остваривање права мајки загарантованих законом о раду, креирање мреже подршке мајкама, континуирана едукација мајки, промоција активног и здравог стила живота… Идеју за Центар сам добила још у Америци, где сам радила блиско са мамама које су знале која су им права и како да се изборе за иста. У Србији су моје другарице и познанице имале проблема да остваре своја права и то је мотивисало да покренем Центар. Такође, желела сам да радим нешто што је од националног интереса, као и да радим са женама, те су маме биле логичан први избор. Пре Центра за маме у Србији није постојала ниједна организација која се залаже баш за права мајки. Активности организујемо од прошлог лета - прва активност су биле бесплатне вежбе и кратке радионице за маме на Калемегдану. Од новембра 2012. до данас функционише правно саветовање за маме о њиховим правима заштићеним законом о раду, које организујемо у сарадњи са правном клиником Универзитета Унион.

* ГЛАС: Шта је тренутно приоритет Центра?

РУЖИЧИЋ: Тренутни приоритет је самоодрживост. Споменула сам да Центар већ годину дана организује активности, нисам споменула да сам на Центру радила годину пре тога без икаквог успеха. У последњих годину је урађено пуно тога, а многи не знају да је све урађено без икаквих средстава. Волонтери Катарина, Татјана, Марио, Бојана и ја дајемо све од себе да мамама које се јављају помогнемо највише што можемо, али мислим да нам је сада следећа ствар која нам је потребна за раст новац. Центар за маме сам увек видела као социјално предузеће, те ће поред ових већ устаљених активности које организујемо, покретање социјалног предузећа унутар организације да буде следећи корак. У овом тренутку је рано да кажем више, рећи ћу само да ће добитна формула да буде запошљавање економски угрожених жена, афирмација младих уметника и производ који је будућим мамама преко потребан.

Планови

* ГЛАС: Какви су Вам планови?

РУЖИЧИЋ: Посљедње двије године радим као консултант за односе са јавношћу, што је моја струка. Поред тога држим и радионице јавног наступа. Од тих послова живим, а све своје слободно вријеме посвећујем Центру за маме. Тренутно приводим крају неколико послова и крећем у храбру акцију - следећу годину ћу се фокусирати на Центар за маме, са амбицијом да он стане на ноге што се финансија тиче. Живећу скромно, али ћу радити на остварењу свог сна. Надам се да вам је сада јасно зашто сам толико срећна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана