Dimitrije Vasiljević: Muzika inspirisana mitskim bićem Silvanom

Dimitrije Vasiljević: Muzika inspirisana mitskim bićem Silvanom 12.10.2013 09:44 | Dragana Keleč

Ceo album inspirisan je mitskim bićem Silvanom, vrstom psa neobično velike snage i inteligencije za koga se kaže da je pratio srpske srednjovekovne vitezove i vodio ih iz tame ka svetlosti.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" beogradski džez pijanista Dimitrije Vasiljević, koji je 11. oktobra trebalo da održi solistički klavirski koncert u njujorškom Kulturnom institutu Tenri (Tenri Cultural Institute).

- Pozitivna reakcija njujorške publike na promociji albuma u septembru ove godine značajan je pokazatelj da sam uspeo u procesu konverzije ideje u zvuk, a zvuka u muziku - istakao je Vasiljević.

* GLAS: Nedavno ste promovisali svoj prvi album u Njujorku. Koliko ste zadovoljni finalnim proizvodom, ali i reakcijom publike na muziku koju stvarate?

VASILjEVIĆ: Autorstvo u muzici je kategorija koja me neosporno najviše privlači, te staza kojom težim da se što više krećem. Godinama unazad, svirajući kao "sajdmen" u brojnim bendovima i sa drugim autorima, skupljao sam muzičko iskustvo koje mi je bilo potrebno da izbrusim sopstveni stil kojim želim da se predstavim publici kao kompozitor. Konačno, album "The Path of Silvan", zaokružio je moje višegodišnje traganje za onim estetskim i muzičkim principima koji su u potpunosti zadovoljili moj unutrašnji nagon kao stvaraoca. Pozitivna reakcija njujorške publike na promociji albuma u septembru ove godine značajan je pokazatelj da sam uspeo u procesu konverzije ideje u zvuk, a zvuka u muziku.

* GLAS: Šta je to što muziku na albumu "The Path of Silvan" , izdvaja i čini posebnom? Kakvo iskustvo će slušalac doživjeti, preslušavajući ovaj džez album?

VASILjEVIĆ: Jedna od glavnih muzičkih karakteristika ovog stila je ta što je u pitanju moderan džez, prožet kako balkanskim motivima, tako i evropskom klasičnom tradicijom. Album je programskog tipa, pa tako svaku kompoziciju prati svojevrsna priča, a ceo album inspirisan je mitskim bićem Silvanom, vrstom psa neobično velike snage i inteligencije za koga se kaže da je pratio srpske srednjovekovne vitezove i vodio ih iz tame ka svetlosti. Spajanje istoka i zapada, različitih mentaliteta, načina mišljenja i iskustava, sve to zajedno predstavljeno u muzičkom obliku i izvedeno od strane džez kvarteta čini zvuk ovog albuma specifičnim i verujem, zanimljivim za svakog ljubitelja džeza.

* GLAS: U godini kada se obilježava 70. godišnjica od smrti Nikole Tesle, radite na kompoziciji posvećenoj ovom velikom srpskom geniju. Kakvo je iskustvo za Vas raditi na tom projektu i kada se očekuje premijerno izvođenje kompozicije?

VASILjEVIĆ: Nikola Tesla je nepresušni izvor inspiracije za sve nas koji se bavimo stvaralačkim radom, bio on naučni, umetnički ili neki treći. Shodno tome, i meni kao džez pijanisti i kompozitoru, ovaj veliki genije, kao i cela priča o delatnosti kojom se bavio, te načinu na koji je to radio, predstavlja plodno tle za kreiranje umetnosti i veliki izazov u muzičkom smislu. Kompozicija "Wardenclyffe", koja će predstavljati jednu od nosećih numera na mom novom klavirskom albumu, zasniva se na ideji oslikavanja lika i dela Nikole Tesle kroz izraz modernog džeza isprepletanog srpskim i zapadno-evropskim muzičkim motivima, a s ciljem svojevrsnog omaža, kao i doprinosa širenja legende o ovom kolosalnom sunarodniku.

* GLAS: Pošto živite na relaciji Njujork - Beograd, možete li nam približiti na koji način Njujorčani doživljavaju Teslu i uporediti sa tim kako ga mi ovdje doživljavamo? Da li mi pružamo dovoljno pažnje i značaja za život i rad Nikole Tesle?

VASILjEVIĆ: Tokom ovih nekoliko godina života u Sjedinjenim Državama stekao sam utisak da Amerikanci Teslu doživljavaju pretežno kao velikog naučnika, dok ga mi dodatno sagledavamo i iz prizme ljudskog bića, trudeći se da spoznamo njegov karakter, pojedinosti iz njegovog života, njegovo poreklo, porodicu. S obzirom na to da imam mišljenje da ni mi, pa čak ni Amerikanci u proteklim decenijama ipak nismo na najbolji način i u dovoljnom obimu shvatali ogroman značaj ovog čoveka za ljudsko društvo u celini, veoma mi je drago kad vidim kako su se prilike o tom pitanju u poslednje vreme značajno promenile. Čini mi se da Nikola Tesla širom sveta u raznim domenima ljudske delatnosti konačno dobija zasluženi status i njegovo se ime sve više izjednačava sa najvećim ljudima u istoriji ljudskog roda, što Tesla svakako zaslužuje.

* GLAS: Pored umjetničkog rada, bavite se i prosvjetno-pedagoškim. Šta je to što savjetujete svojim studentima kako bi bili uspješni džez muzičari?

VASILjEVIĆ: Pedagoški rad je delatnost kojom se bavim odskora. Kao profesor na Njujorškom univerzitetu imam prilike da radim sa brojnim polaznicima džez klavira, raznih uzrasta, interesovanja i muzičkog nivoa. Ovo iskustvo doživljavam kao izuzetno ispunjujuće, jer mi dopušta da učeći svoj studente, zapravo i ja učim od njih, na taj način što mi njihova kreativna pitanja daju uvid u neke aspekte muzičke problematike koja na najzanimljivije načine otvaraju nove perspektive. Učenje džeza je kao i učenje stranog jezika. Najpre je potrebna ljubav za to što se uči, a kad ima ljubavi ima i strpljenja, volje i efekta. Veliki sam protivnik despotskog načina učenja muzike koji se često može sresti u domaćim muzičkim školama gde se studenti muzike od malih nogu, pa do fakulteta beskompromisno, a često i na agresivan način podstiču da vežbaju i protiv svoje volje i muziku shvataju kao spartansku delatnost, a sve s ciljem nekih nagrada po takmičenjima i skupljanja poena od strane njihovih profesora. Imam mišljenje da muzika u čoveku treba da budi najlepše slojeve duše, pa tako i proces vežbanja i učenja mora biti kreativan, zanimljiv i ispunjen unutarnjim mirom i zadovoljstvom. Veoma je bitno i posedovanje duboke introspekcije, skromnosti i poniznosti pri evaluaciji sopstvenog muzičkog nivoa na kome se trenutno student nalazi, ali i stalna potreba za daljim napredovanjem, glad za novim veštinama i žeđ za dostizanjem što višeg stepena muzičkog umeća s ciljem što slobodnijeg oslobađanja kreativnosti iz dubine bića.

Džez scena

* GLAS: Možete li uporediti džez scenu u Njujorku i džez scenu na našim prostorima? Koliko mi uspijevamo da slijedimo kvalitet i trendove u džez muzici?

VASILjEVIĆ: Džez scena u Njujorku je jedna ogromna košnica sa, usudiću se da kažem, hiljadama izuzetno kvalitetnih muzičara koji su neprestano u pokretu i traganju za originalnošću u svom izrazu ili pak vernom evociranju tekovina istorije džeza. Ključna reč ovde je kvalitet, koji ljude motiviše da neprestano uče i rade na sebi kako bi održali korak sa visokim kriterijumima publike, kritike i kolega. Kod nas na domaćoj sceni, posle decenija relativnog mrtvila na polju kulture, pa tako i džeza, konačno se nešto ponovo pomalja i sve više mladih, talentovanih džez muzičara izranja iz mraka pokazujući obećavajući kvalitet. Ipak, usled dugogodišnje izolacije, biće potrebno još puno vremena da domaća publika izbrusi svoj ukus i prilagodi ga modernim svetskim trendovima, ali i da se steknu odgovarajući uslovi za bavljenje džezom u vidu podrške džez manifestacija i muzičara od strane državnih institucija.

 



© Glas Srpske 2012 ISSN 2303-7385 | Impresum | Marketing | Kontakt | Latinica | Ćirilica