Димитрије Васиљевић: Музика инспирисана митским бићем Силваном

Драгана Келеч
Димитрије Васиљевић: Музика инспирисана митским бићем Силваном

Цео албум инспирисан је митским бићем Силваном, врстом пса необично велике снаге и интелигенције за кога се каже да је пратио српске средњовековне витезове и водио их из таме ка светлости.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" београдски џез пијаниста Димитрије Васиљевић, који је 11. октобра требало да одржи солистички клавирски концерт у њујоршком Културном институту Тенри (Tenri Cultural Institute).

- Позитивна реакција њујоршке публике на промоцији албума у септембру ове године значајан је показатељ да сам успео у процесу конверзије идеје у звук, а звука у музику - истакао је Васиљевић.

* ГЛАС: Недавно сте промовисали свој први албум у Њујорку. Колико сте задовољни финалним производом, али и реакцијом публике на музику коју стварате?

ВАСИЉЕВИЋ: Ауторство у музици је категорија која ме неоспорно највише привлачи, те стаза којом тежим да се што више крећем. Годинама уназад, свирајући као "сајдмен" у бројним бендовима и са другим ауторима, скупљао сам музичко искуство које ми је било потребно да избрусим сопствени стил којим желим да се представим публици као композитор. Коначно, албум "The Path of Silvan", заокружио је моје вишегодишње трагање за оним естетским и музичким принципима који су у потпуности задовољили мој унутрашњи нагон као ствараоца. Позитивна реакција њујоршке публике на промоцији албума у септембру ове године значајан је показатељ да сам успео у процесу конверзије идеје у звук, а звука у музику.

* ГЛАС: Шта је то што музику на албуму "The Path of Silvan" , издваја и чини посебном? Какво искуство ће слушалац доживјети, преслушавајући овај џез албум?

ВАСИЉЕВИЋ: Једна од главних музичких карактеристика овог стила је та што је у питању модеран џез, прожет како балканским мотивима, тако и европском класичном традицијом. Албум је програмског типа, па тако сваку композицију прати својеврсна прича, а цео албум инспирисан је митским бићем Силваном, врстом пса необично велике снаге и интелигенције за кога се каже да је пратио српске средњовековне витезове и водио их из таме ка светлости. Спајање истока и запада, различитих менталитета, начина мишљења и искустава, све то заједно представљено у музичком облику и изведено од стране џез квартета чини звук овог албума специфичним и верујем, занимљивим за сваког љубитеља џеза.

* ГЛАС: У години када се обиљежава 70. годишњица од смрти Николе Тесле, радите на композицији посвећеној овом великом српском генију. Какво је искуство за Вас радити на том пројекту и када се очекује премијерно извођење композиције?

ВАСИЉЕВИЋ: Никола Тесла је непресушни извор инспирације за све нас који се бавимо стваралачким радом, био он научни, уметнички или неки трећи. Сходно томе, и мени као џез пијанисти и композитору, овај велики геније, као и цела прича о делатности којом се бавио, те начину на који је то радио, представља плодно тле за креирање уметности и велики изазов у музичком смислу. Композиција "Wardenclyffe", која ће представљати једну од носећих нумера на мом новом клавирском албуму, заснива се на идеји осликавања лика и дела Николе Тесле кроз израз модерног џеза испреплетаног српским и западно-европским музичким мотивима, а с циљем својеврсног омажа, као и доприноса ширења легенде о овом колосалном сународнику.

* ГЛАС: Пошто живите на релацији Њујорк - Београд, можете ли нам приближити на који начин Њујорчани доживљавају Теслу и упоредити са тим како га ми овдје доживљавамо? Да ли ми пружамо довољно пажње и значаја за живот и рад Николе Тесле?

ВАСИЉЕВИЋ: Током ових неколико година живота у Сједињеним Државама стекао сам утисак да Американци Теслу доживљавају претежно као великог научника, док га ми додатно сагледавамо и из призме људског бића, трудећи се да спознамо његов карактер, појединости из његовог живота, његово порекло, породицу. С обзиром на то да имам мишљење да ни ми, па чак ни Американци у протеклим деценијама ипак нисмо на најбољи начин и у довољном обиму схватали огроман значај овог човека за људско друштво у целини, веома ми је драго кад видим како су се прилике о том питању у последње време значајно промениле. Чини ми се да Никола Тесла широм света у разним доменима људске делатности коначно добија заслужени статус и његово се име све више изједначава са највећим људима у историји људског рода, што Тесла свакако заслужује.

* ГЛАС: Поред умјетничког рада, бавите се и просвјетно-педагошким. Шта је то што савјетујете својим студентима како би били успјешни џез музичари?

ВАСИЉЕВИЋ: Педагошки рад је делатност којом се бавим одскора. Као професор на Њујоршком универзитету имам прилике да радим са бројним полазницима џез клавира, разних узраста, интересовања и музичког нивоа. Ово искуство доживљавам као изузетно испуњујуће, јер ми допушта да учећи свој студенте, заправо и ја учим од њих, на тај начин што ми њихова креативна питања дају увид у неке аспекте музичке проблематике која на најзанимљивије начине отварају нове перспективе. Учење џеза је као и учење страног језика. Најпре је потребна љубав за то што се учи, а кад има љубави има и стрпљења, воље и ефекта. Велики сам противник деспотског начина учења музике који се често може срести у домаћим музичким школама где се студенти музике од малих ногу, па до факултета бескомпромисно, а често и на агресиван начин подстичу да вежбају и против своје воље и музику схватају као спартанску делатност, а све с циљем неких награда по такмичењима и скупљања поена од стране њихових професора. Имам мишљење да музика у човеку треба да буди најлепше слојеве душе, па тако и процес вежбања и учења мора бити креативан, занимљив и испуњен унутарњим миром и задовољством. Веома је битно и поседовање дубоке интроспекције, скромности и понизности при евалуацији сопственог музичког нивоа на коме се тренутно студент налази, али и стална потреба за даљим напредовањем, глад за новим вештинама и жеђ за достизањем што вишег степена музичког умећа с циљем што слободнијег ослобађања креативности из дубине бића.

Џез сцена

* ГЛАС: Можете ли упоредити џез сцену у Њујорку и џез сцену на нашим просторима? Колико ми успијевамо да слиједимо квалитет и трендове у џез музици?

ВАСИЉЕВИЋ: Џез сцена у Њујорку је једна огромна кошница са, усудићу се да кажем, хиљадама изузетно квалитетних музичара који су непрестано у покрету и трагању за оригиналношћу у свом изразу или пак верном евоцирању тековина историје џеза. Кључна реч овде је квалитет, који људе мотивише да непрестано уче и раде на себи како би одржали корак са високим критеријумима публике, критике и колега. Код нас на домаћој сцени, после деценија релативног мртвила на пољу културе, па тако и џеза, коначно се нешто поново помаља и све више младих, талентованих џез музичара израња из мрака показујући обећавајући квалитет. Ипак, услед дугогодишње изолације, биће потребно још пуно времена да домаћа публика избруси свој укус и прилагоди га модерним светским трендовима, али и да се стекну одговарајући услови за бављење џезом у виду подршке џез манифестација и музичара од стране државних институција.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана