Борис Спремо за “Глас Српске”: “Кућa славних” круна каријере

Рекао је то у интервјуу “Гласу Српске” прослављени српски фотограф Борис Спремо, који је радећи у Канади добио најзначајнија признања за свој рад и постао свјетски признат мајстор свог заната.

У каријери дугој четири деценије добио је више од 290 међународних и канадских награда. Између осталих, добитник је и највишег канадског признања, ордена Канаде. Рођен је у Ријеци 1935. године, али је дјетињство и рану младост провео у Београду.

С обзиром на то да је у пензији, како каже, данас фотографише за своју душу и ужива у времену проведеном са породицом.

* ГЛАС: У каријери сте добили чак 294 награде. Можете ли издвојити најдражу?

СПРЕМО: Најдража ми је прва. Тада сам био нови у овој земљи. Нико ме није знао и морао сам да покажем свој таленат и елан да бих успио да постанем фотожурналиста. Тада сам био “фриленсер”, нисам имао стални посао, него сам ишао около и слао фотографије новинама. Једну слику сам направио и њу је Канадска новинска организација, која сарађује са целим светом, прогласила за најбољу. То је била спортска слика, а ја сам у правом моменту успео да усликам скакача на песку. Тада сам радио за “Globe & Mail” и моја награда је уједно била и прва награда коју је тај лист добио.

* ГЛАС: Недавно сте ушли у канадску новинарску “Кућу славних”. Шта за Вас значи ова награда?

СПРЕМО: Значи ми много. Као фоторепортер радио сам 40 година и некако после толиких година преданости послу, логично је очекивати неку награду за сав тај труд. Добио сам много награда и свака ми је била драга, јер сам волео свој посао. Кад дође награда са стране, то ми је подстрек да наставим даље са истим еланом, или можда чак боље. Када је дошла ова последња награда, односно када сам ушао у “Кућу славних”, то ме не само изненадило и обрадовало, него је дошло као шлаг на торту моје каријере, после свих других награда.

* ГЛАС: У Канади сте почели да радите као перач судова, а завршили сте са највећим признањима. Колико је био тежак пут до успјеха?

СПРЕМО: Када дођете у земљу у којој не познајете никога, и идући трбухом за крухом, једноставно морате да се снађете. Имао сам ту пар пријатеља, али не могу они мене да издржавају. Почео сам прво да перем судове у највећем хотелу у Торонту како бих се не само издржавао, него и купио камеру. Ту сам радио неко време, а касније сам за једну компанију почео да обављам послове курира, односно да разносим фотографије. Пошто сам имао “веспу”, одмах су ме примили јер су рачунали да ћу их брже достављати него неко са бициклом. Међутим, то ми је било као кад детету дате да гледа бомбоне, а не дате му да их поједе. Ја сам желео да фотографишем, али тада ми то нису допустили. 

* ГЛАС: Од дјечака који је радио све да би преживио успјели сте да постигнете свјетски успјех. Да ли сте остварили своје снове?

СПРЕМО: Могу рећи да јесам. Као клинац сам желео да будем у новинарству, често сам посматрао иза ограде фудбалске утакмице и оне који су их фотографисали и маштао сам и ја о томе. Тај сан сам заиста остварио.

* ГЛАС: Фотографисали сте неке од најзначајнијих свјетских догађаја и личности. Можете ли издвојити најдражу фотографију?

СПРЕМО: Тешко их је издвајати, али ипак имају неке које одскачу због успеха. Једна од најдражих свакако је слика са којом сам освојио своју прву награду. Такође, једна од врло драгих ми је и фотографија са сахране Роберта Кенедија. На тој фотографији његова супруга Етел, дан после сахране, са сином ставља ружу на његов гроб. Једини сам имао ту фотографију, а успео сам да је направим тако што сам, након што фоторепортерима није дозвољено снимање, стао међу људе који су обилазили гроб. Тако само два сата кружио у реду са другим људима док се није појавила Етел Кенеди са сином. Она је положила ружу на гроб и ја сам то фотографисао. То је била ексклузивна фотографија.

* ГЛАС: Како данас видите свијет фотографије? Колико је данас лакше радити, с обзиром на могућности које пружа савремена технологија?

СПРЕМО: Много је лакше. У оно доба, када су се фотографије развијале у лабораторијама, све је било много теже и много спорије него данас. Не само што је то требало урадити, него је у много случајева време било против мене. То је посебно долазило до изражаја када сам морао неке фотографије да развијам у Европи, а морам да их шаљем у Канаду. Ту је сат ишао против мене. Данас су дигитални фотоапарати и интернет заиста то много олакшали, али ја и даље мислим да је у фотографији важније ко држи камеру и како то ради, него колико она кошта.

* ГЛАС: С обзиром на то да сте са ових простора, пратите ли овдашња дешавања? Долазите ли у Србију?

СПРЕМО: Пре три године сам био у Београду. Имао сам изложбу у згради “Политике”. Када дођем на ове просторе, углавном одем до приморја.

* ГЛАС: Шта је рецепт за успјех једног новинског фотографа?

СПРЕМО: Таленат и љубав, пре свега. Шта год да радите, неопходно је да то волите. Ја сам толико волео фотографију да никад нисам ни помислио да бих нешто друго радио. Поред тога, свакако да је битан и таленат. Ја сам увек имао једну филозофију, а то је да слика говори. Не треба ништа да вам пише испод слике. Слика када се види, она све треба да каже. Наравно, када нешто волиш, онда не гледаш сат и да кажеш радно време је завршено, идем кући. Ја сам могао у шест да идем кући, али сам долазио и у осам и у девет, јер сам желео да развијем филм и урадим сав посао везан за то. Сигурно је да без подршке породице то не бих успео. Супруга је знала да волим свој посао и да успех лежи иза тога. Поред тога, много сам и путовао. Знао сам и по два месеца да не долазим кући. Али, то је мој посао.

Биографија

У Канаду је стигао 1957. и прво је радио као “слободњак”, потом у “Globe and Mail”, а од 1966. до краја каријере у најчитанијем дневном листу у Канади “Торонто Стар”.

У својој дугој каријери Спремо је пратио најважније свјетске догађаје, од ратова, суша, политичких догађаја, сахрана. Многе његове најбоље фотографије су оне из ратних зона, а био је у Вијетнаму, у Гренади послије инвазије америчких трупа, у Сјеверној Ирској, Израелу, Ираку. Фотографисао је троје олимпијских игара, међу којима и оне у Сарајеву, сушу у Африци, вјенчање принца Чарлса и принцезе Дајане, Дајанину сахрану. Фотографисао је и бројне славне личности, од глумаца, музичара, спортиста до политичара, а међу најпознатијима свакако су Елизабет Тејлор, Опра Винфри, “Битлси”, Мухамед Али, Џорџ Буш, Борис Јељцин, Фидел Кастро и многи други.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.