Звиздић: Смањен број миграната који улазе у БиХ

Звиздић тврди да је овим заустављен негативни тренд, те да је са усвојене четири стратегије отворена могућност инвестиција и приступ ИПА фондовима.

Како је истакао, овом четвртом усвојеном стратегијом је отворем приступ ммогим фондовима у оквиру енергетике.

Разговарано је и о повћаном броју миграната, додао је Звиздић и навео да је од почетка године до данас 12.000 миграната ушло у БиХ.

Звиздић је истакао да се ради на адаптацији објеката за смјештај миграната, прије свега на адаптацији касарне Ушивак гдје ће бити смјештено 450 особа, затим Хотела Седра у који ће бити смјштено 400 миграната.

У задњих мјесец дана, тврди Звиздић смањен је број улазака миграната и истиче да је већи број оних који одлазе.

Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа је након састанка са Звиздићем изјавио да је ово један од најважнијих докумената у домену енергетског сектора у протеклих неколико година. “Ова стратегија откључава врата средствима ИПА фондова, али и другим пројектима Западног Балкана. Ово је заједничко дјело свих у БиХ који се баве енергетским сектором, рекао је Шаровић.

Стратегија је припремљена за период 2018 – 2035 година, а предвиђа улагања и енергетске објекте у износу од 9 милијарди КМ, нагласио је Шаровић и додао да ово може да буде замајац енергетском сектору. Оно што недостаје то је модерна напредна регулатива у области електричне енергије и гаса, навео је Шаровић и додао да је документ припремљрн и чека се зелено свјетло надлежних.

На питање новинара шта је са огромним дугом Србије према БиХ када је у питању хидроелектрана Бајина башта, Шаровић је навео да стратегија не третира тај дуг, јер су то обавезе птема локалним заједницама. “То је дуг према општинама које се налазе уз ток рјеке Дрине, рекао је Шаровић И додао да је то њијов новац за потопљено земљиште, а то су у општине Рогатица, Братунац и Сребреница.

Говорећи о промјенамам граница у региону Звиздић је истако да свака прича о размјени територија и цртању нових граница је врло штетна и опасна и у потпуној је супротности са развојем регионалних односа. И сама њемачка канцеларка Ангела Меркел је изјавила да је важно очувати границе из 1991. године, подсјетио је Звиздић. Мислим да је рјешење у сасвим другом моделу и стога позивам сусједе Хрватску и Црну Гору да потпишемо уговоре о границама и да тиме покажемо вјеродостојност наших изјава кад говоримо о поштивању територијалног интегритета, рекао је Звиздић.

Говорећи о додатним одговорима на питања Европске комисије, Звиздић је рекао да радне групе активно раде на одговорима на 655 додатних питања, али да нема  информацију која говори о могућности пролонгирања и мисли да ће септембар када је изборна кампања то мало успорити. Звиздић вјерује да ће за овог мандата Вијећа Европе, БиХ добити кандидатски статус.

Одговарајући на питања новинара да појасни ситуацију са забраном уласка руског писца на територију БиХ, Звидић је рекао да је Игор Црнадак, министар спољних послова 24. августа у допису од Извршног обавјештајног одбора затражио достављање свих расположивих информација у вези са поступком доношења одлуке о ускраћивању права на улазак у БиХ Захару Прилепину, као и информацију о усклађености ове одлуке са важећим законодавством БиХ. Црнадак је у допису указао на важност добрих односа изграђених на узајамном повјерењу између БиХ и Руске Федерације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.