Жртви силовања у Коњицу нуђен новац да не буде свједок

Жељка Домазет 07.12.2017 12:50

Сарајево - Три свједока у процесу против 13 некадашњих припадника Армије и МУП-а РБиХ и Територијалне одбране у Коњицу осумњичених за злочин против човјечности над више десетина Срба у тој општини, тражили су због притисака да свједоче под заштитом, а једна од жртава силовања рекла је да јој путем посредника нуђен новац да би одустала од свједочења.

Притиске на свједоке, који су у посљедње вријеме ескалирали и озбиљно довели у питање исход суђења за ратне злочине,

открио је тужилац у овом случају Станко Благић на рочишту за одређивање притвора за 13 осумњичених одржаном у Суду БиХ. Истакао је да му се свједокиња жалила да је на њу вршен притисак и да су покушали да је подмите да не би теретила силоватеља.

Притисак на свједоке индиректно је потврдио и Суд БиХ, који је у образложењу одлуке да за десет од 13 ухапшених буде одређен притвор, навео да се у овом случају само притвором може онемогућити контактирање осумњичених са саслушаним и потенцијалним свједоцима, а свједоцима да неометано дају изјаву у истражном поступку. Благић је једномјесечни притвор затражио управо због основане сумње да би осумњичени боравком на слободи могли ометати ток истраге и кривични поступак и утицати на свједоке који су већ дали исказ, саучеснике и прикриваче, али и због узнемиравања јавности.

Суд је одредио притвор до 4. јануара ратном замјенику командира полицијске станице Коњиц Шефику Никшићу, стражару у логору „Челебићи“ Алмиру Падаловићу, команданту диверзантско извиђачке јединице Армије РБиХ „Акрепи“ Митку Пиркићу и још седморици осумњичених, Сеад Јусуфбеговић је пуштен да се брани са слободе, док за Сафаудина Ћосића и Мухамеда Цакића суд није нашао постојање основане сумње да су осумњичени починили кривична дјела која им Тужилаштво ставља на терет.

У Тужилаштву БиХ нису одговорили на питање шта су предузели у вези са тврдњама свједокиње, а представници институција и организација у РС које се баве питањем ратних злочина и правници упозоравају да је крајње вријеме да се институције суоче са проблемом притисака и подмићивања свједока који су учестали у процесима некадашњим припадницима Армије РБиХ.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић каже да би било сулудо да није одређен притвор да би колико-толико био умањен утицај на свједоке.

- Суд и Тужилаштво БиХ морају да се позабаве случајевима мијењања исказа свједока и притисака на њих. Свједоци све чешће одустају од свједочења или мијењају исказе. Давање лажног исказа је кривично дјело за које се одговара као и подмићивање. Судије су бјежале од одређивања притвора правдајући то чињеницом да је од рата прошло више од 20 година, али је дошло до проблема. Најдрастичнији примјер је више у утицају на свједоке у процесу против ратног команданта Армије РБиХ у Сребреници Насера Орића - нагласио је Којић.

Предсједница Удружења жена жртава рата РС Божица Живковић-Рајилић каже да не вјерује ни Суду ни Тужилаштву БиХ.

- Правду ћемо имати када будемо видјели пресуде и свједоке који не мијењају исказе и који свједоче, а да их нико не узнемирава - констатовала је Живковић-Рајилић и додала да ће све у вези са овим случајем показати током суђења.

Адвокат Миодраг Стојановић упозорава да је у посљедње вријеме било превише случајева у којима је вршен притисак на свједоке због чега су они или одустајали од свједочења или под притиском мијењали исказ.

- Ако је Суд БиХ заиста одредио притвор да би спријечио утицај на свједоке, ту праксу поздрављам и подржавам и она представља позитиван помак - рекао је Стојановић.

Адвокат Милан Романић каже да је Суд БиХ на почетку рада осумњиченима и оптуженима углавном одређивао притвор, али да се то касније сводило само на ријетке случајеве.

- Ако осумњичени и њима блиски људи врше утицај на свједоке мјере притвора су неопходне да би свједоци били заштићени и могли да свједоче без страха. Постоји Закон за заштиту свједока, али код нас су закони растегљиви и тумаче се различито. Да би правда била задовољена свједоци морају бити заштићени и да свједоче без страха - рекао је Романић.

Осумњичене су у понедјељак ухапсили припадници Агенције за истраге и заштиту БиХ због злочина почињених у прољеће и љето 1992. године на подручју Коњица и околине који су резултирали уклањањем и присилним пресељењем готово цјелокупне популације становништва српске националности са тог подручја. Злочини укључују убиства, мучења, силовања, злостављања и прогон.