Зоран Пејашиновић, историчар: Александар пропустио историјску прилику

У разговору за “Глас Српске” поводом стогодишњице стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, као и важних историјских догађаја који су се у новембру 1918. године догађали у Бањалуци, Пејашиновић каже да би, да регент Александар није донио једну такву исхитрену одлуку, српско питање већ тада било ријешено и простори на којима су Срби тада живјели данас би били у једној држави.

- У тим комбинацијама, у јединственој српској држави требало је да се нађу Бањалука, Прњавор, али и још нека друга мјеста из БиХ која су послије Првог свјетског рата и распада Аустроугарске донијела уредбе о присаједињењу Краљевини Србији. Међутим, регент Александар је то игнорисао и донио одлуку која ће се на крају и њему обити о главу - каже Пејашиновић.

ГЛАС: Како је изгледао период након распада Аустроугарске, те како је уопште дошло до идеје да се Бањалука припоји Краљевини Србији?

ПЕЈАШИНОВИЋ: Након распада Аустроугарске завладао је период безвлашћа. Тада се поставило питање коме се царству привољети, али и како организовати живот. У новембру 1918. године појавила су се народна вијећа и она су требала да спријече анархију. Једно такво вијеће основано је и у Бањалуци и оно је 27. новембра донијело одлуку да се град на Врбасу прикључи Краљевини Србији.

ГЛАС: Можете ли објаснити тадашњу улогу вође Народног вијећа, проте Николе Костића?

ПЕЈАШИНОВИЋ: Радило се о великом српском патриоти, који је због својих ставова прогоњен. Суђено му је чак у једном судском процесу вођеном против професора и ђака бањалучке Гимназије. Управо је он на крају рата стао на чело групе српских интелектуалаца који су хтјели да спријече анархију, али и да цијелу БиХ, и наравно Бањалуку, прикључе Краљевини Србији. Костић је тог 27. новембра са балкона хотела “Балкан”, који се налазио на простору данашње бањалучке Градске управе, прочитао прокламацију о овом присаједињењу.

ГЛАС: Да ли је било још градова који су донијели сличну одлуку?

ПЕЈАШИНОВИЋ: Прњавор и Столац, али и на десетине других мјеста из БиХ су подржали такву иницијативу. Међутим, централно вијеће из Сарајева је све то игнорисало, а сам регент Александар је својом одлуком од 1. децембра све то избрисао и ставио ад акта. Она је обесмислила све одлуке са ове стране Дрине.

ГЛАС: Да ли је то припајање Краљевини Србији било технички изводљиво?

ПЕЈАШИНОВИЋ: То је тешко питање. Мислим да је одлична прилика пропуштена 1915. године када су савезници понудили Србији да се одрекне пола Македоније, а да за узврат добије готово све просторе на којима су тада живјели Срби. Ту је у игри била и БиХ, а било је предложено да Србији припадне и пола Далмације, један дио Албаније, Бачка и Срем. То је требало да буде једна велика, можда и превелика Србија.

ГЛАС: Како је Бањалука, али и тадашњи простор Крајине третиран у тој новој заједници?

ПЕЈАШИНОВИЋ: Краљ је инсистирао на унитарном уређењу. Када је схватио да тако неће функционисати, он је покушао направити бановине, али и оне су прављене, да тако кажем, у инат историји. Генерално гледајући, мислим да су дате превелике жртве за све те експерименте.

Велика грешка

ГЛАС: Да ли је формирање Краљевине СХС било грешка?

ПЕЈАШИНОВИЋ: Да, и то велика,  јер се у ту заједницу ушло без чистих рачуна. Није се знало ко у њу шта уноси и то нам се на крају осветило. У више наврата. Мислим да је ова годишњица добар повод да се подвуче црта и да рашчистимо неке ствари. Треба да кажемо како је то била велика грешка, али и добра прилика да се заокруже српске територије. Као бумеранг нам се вратило инсистирање на југословенству. Идеја да створи унитарну државу на крају се и самом краљу Александру обила о главу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.