Животе од мина чувају оштре казне

Ведрана Кулага
Животе од мина чувају оштре казне

Сарајево - БиХ је након готово деценију и по одлучила да мијења закон који се тиче деминирања, а једна од кључних новина је новчана казна од 1.000 марака за оне који уклоне или премјесте знак о опасности од мина и који свјесно уђу у ризично подручје које је обиљежено по прописима.

Приједлог измјена Закона о деминирању БиХ добио је прошле седмице зелено свјетло Савјета министара БиХ. Иако је од завршетка рата у БиХ прошло више од 20 година, велики дио њене територије је и даље под минама и другим минско-експлозивним средствима, а од нових законских рјешења се очекује да ће деминерима олакшати посао и убрзати њихов рад.

Постојећи закон предвиђа новчане казне од 500 до 3.000 марака за деминере који не поштују прописе, док казна од 15.000 до 20.0000 пријети њиховим послодавцима ако се не придржавају прописа. У дијелу закона који се односи на казне сада је направљено мјесто и за грађане. Осим лица која неовлашћено уклоне или премјесте знак за опасност од мина и која уђу у обиљежено ризично подручје, са 1.000 КМ биће кажњени и они који посједују знак о опасности од мина. У предложеним измјенама закона није наведено ко ће и на који начин пратити његово поштовање и кажњавати несавјесне појединце.

Основни разлог због којег је покренута измјена закона је чињеница да је усвојен прије 14 година и да су се околности на терену промијениле. Измјенама закона се прецизније дефинишу и надлежности Центра за уклањање мина, јасније одређују задаци Комисије за деминарање и унапређује рад деминера. Нова правила требало би да ступе на снагу почетком идуће године.

У институцијама признају да су БиХ, грађани и материјална добра и даље суочена са високим степеном загађености и опасности од мина и других минско-експлозивних средстава заосталих из рата. У Министарству цивилних послова БиХ увјеравају да ће измјене закона донијети позитивне промјене на терену.

- Циљ измјена закона је унапређење процедура и превазилажење недоречености и техничких недостатка у постојећим одредбама - казали су у овом министарству.

БиХ је дужна да до 2025. године заврши деминирање комплетне територије. Процјене из 1996. године показале су да је у БиХ било више од 4.200 квадратних километара површине под минама, а до сада је очишћено више од 3.900 километара квадратних. Према подацима из Центра за уклањање мина од завршетка рата од мина је погинуло више од 1.600 људи, док су уклањајући мине страдала или повријеђена 43 деминера.

Коментар директора Центра за уклањање мина Саше Обрадовића јуче нисмо успјели да добијемо, а прије неколико дана је казао да је ове године било шест инцидената проузрокованих минама и да су  све истраге потврдиле да су људи свјесно ушли у обиљежена минска подручја.

Угрожена подручја

Подаци Центра за уклањање мина БиХ показују да величина сумњивих подручја износи 1.081 квадратних километара, што је 2,2 одсто укупне површине БиХ. Идентификовано је 1.398 угрожених заједница због чега сваки дан мора на опрезу бити више од пола милиона грађана који живе у тим подручјима.

- Дефинисано је 8.525 сумњивих микролокација на којима је око 79.000 мина - наведено је у информацији Центра за уклањање мина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана