Жеље посланика руше изборе и демократију

Парламентарни закључци нашли су се, како сазнаје “Глас Српске” 12. јула “под лупом” чланова изборне комисије који су оцијенили да ниједан није спроводљив и да генерално руше ЦИК и изборе.

Закључком који је усвојен на приједлог шефа Клуба посланика СДС-а Александре Пандуревић предвиђено је формирање акционог тима од представника ЦИК-а, Тужилаштва БиХ, Агенције за истрагу и заштиту (СИПА) и Обавјештајно-безбједносне агенције (ОБА) БиХ са задатком да учествује у комплетном изборном процесу, од штампања и дистрибуције гласачких листића до бројања гласова. Задатак да формира тај тим добио је Савјет министара.

Овај закључак усвојен је тијесном већином са 21 гласом за, али без гласова већине посланика из РС, јер су против закључка били посланици СНСД-а и ДНС-а.

Саговорник “Гласа Српске” из ЦИК-а БиХ нагласио је да су констатовали да је закључак најочигледнији удар на демократију коју подразумијева изборни процес.

- Чињеница да је закључком наложено Савјету министара да формира неки тим је удар на демократски процес избора. Нема смисла да се извршни орган као што је Савјет министара мијеша у изборни процес. ЦИК, ОБА, СИПА и Тужилаштво имају своје законе по којима раде и бесмислено је да им се Савјет министара мијеша у рад. Приликом одржавања сваких избора све те институције раде послове из своје надлежности да би избори били и демократски и безбједни, те уколико се почини било које кривично дјело они реагују - констатовали су у ЦИК-у.

За ту институцију неприхватљив је и закључак који није добио ентитетску подршку те је послат на усаглашавање, а дошао је из пера посланика Заима Бацковића (БПС). Закључком је затражено од ЦИК-а да подзаконским актом пропише да ће на бирачким мјестима гдје се установи пет одсто неважећих листића избори бити поништени и поновљени.

- То није ништа друго до захтјев да се избори понављају унедоглед. Тај закључак не води ничему - рекли су у ЦИК-у.

Из анализе општих избора 2014. године, појаснили су, може се констатовати да не постоји бирачко мјесто у БиХ гдје нема више од пет одсто неважећих гласачких листића. У ЦИК-у су казали да на изборима буде око 20 одсто таквих листића.

Неважећи листићи, кажу, не настају зато што их гласачи не знају попунити него што напросто не желе да буду важећи.

- У РС, на примјер, на гласачком листићу на којем се гласа за предсједника Бошњаци не желе да гласају ни за једног од кандидата и онда не заокруже ту ниједног од њих, оставе празно или гласачки листић учине на други начин неважећим. То не значи да је гласање било нерегуларно него је то напросто воља бирача. Изборни закон је јасно прописао када се гласање на бирачком мјесту понавља и уколико би се ишло у реализацију овог закључка, тиме би се дерогирале одредбе Изборног закона - истакао је саговорник из ЦИК-а.

Неспроводив је и други Бацковићев закључак, којим се, према оцјени ЦИК-а, на мала врата покушао увести видео-надзор на гласачким мјестима и гдје се броје гласачки листићи.

- Бирачка мјеста се на дан избора отварају и у приватним кућама, школама, на мјестима која немају чак ни телефон. То напросто није могуће јер би се дерогирао закон - констатују у ЦИК-у и додају да ће званично на закључке Представничког дома одговорити у року од седам дана.

Општи избори у БиХ заказани су за 7. октобар.

Посматрачи

Пролаз није добио ни закључак којим је од ЦИК-а затражено да омогући странкама да имају посматраче на мјестима гдје се штампају гласачки листићи. Оцијењено је да је то беспотребно.

- Није нам стигао ниједан захтјев да се акредитују посматрачи за те активности. Странке могу посматраче акредитовати и у Центру за бројање, акредитовати их да посматрају изборе и цијели изборни процес. Предсједница ЦИК-а БиХ Ирена Хаџиабдић је користила сваку прилику да позове политичке странке да акредитују своје посматраче и те ствари јасно стоје у препорукама - рекли су у ЦИК-у.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.