Жељана Зовко, посланик у Европском парламенту: ОХР мора положити рачуне

Ведрана Кулага
Жељана Зовко, посланик у Европском парламенту: ОХР мора положити рачуне

Канцеларија високог представника у БиХ треба да полаже рачуне о новцу који користи и не видим разлог за нервозу у тим круговима, који, с друге стране, морају једнако гледати на сва три конститутивна народа, што тренутно није случај.

Рекла је то у интервјуу за “Глас Српске” посланик у Европском парламенту Жељана Зовко, која је на то мјесто дошла преко листе Хрватске демократске заједнице, а на основу договора између ХДЗ-а Хрватске и ХДЗ-а БиХ.

Зовко, која је својевремено била и амбасадорка БиХ, затражила је од Европске комисије податке о финансирању Канцеларије високог представника, наводећи да је ОХР-у у буџетској 2017/2018. години додијељено 5,328 милиона евра, од чега више од половине из Европске уније.

- ЕУ је највећи донатор развојне помоћи, занимало ме како се финансира Канцеларија високог представника, као и да ли постоје подаци на шта се троши новац, те који су ефекти. Ријеч је о уобичајеним питањима и не знам зашто нервоза - казала је Зовко.

ГЛАС: На шта мислите?

ЗОВКО: Нервоза која се могла видјети од стране високог представника у одговору на мој потез, што ме мало зачудило. Уобичајено је да се дају подаци за шта се новац користи и који су учинци. Тражим обавјештење од Европске комисије, а не од ОХР-а. Они су дужни да полажу рачуне онима који им дају средстава.

ГЛАС: Да ли су стигли извјештаји о расходима ОХР-а?

ЗОВКО: Не. Захтјев је отишао прије неколико седмица, а мој став је да је мјесец довољан рок да добијемо те податке.

ГЛАС: Сматрате ли да је ОХР још потребан у БиХ?

ЗОВКО: То је у рукама Савјета безбједности и осталих. Није моје да судим, али ОХР мора да држи неутралну улогу према све три стране у БиХ. Треба се осврнути на то због чега два народа изражавају незадовољство, а један ћути. То значи да ту нешто није у реду.

ГЛАС: Да ли то значи да сада приступ није избалансиран?

ЗОВКО: То смо у неколико прилика и казали. Потребно је ослушкивати глас конститутивних народа и са забринутошћу се запитати шта је погрешно рађено да се изражавају толика незадовољства, а ништа се не враћа у улогу коју смо добили.

ГЛАС: Често се може чути да БиХ, која се донекле вратила на прави пут ка чланству у ЕУ, не може да постане дио те заједнице док је под страним протекторатом, што ОХР и јесте?

ЗОВКО: Постоје услови који су потребни да се затвори ОХР, али још сви нису испуњени. Кандидатски статус БиХ зависи и од тога колико ће се смањити улога ОХР-а, а јачати суверено одлучивање актера у тој земљи.

ГЛАС: Добар сте познавалац прилика у БиХ. Како данас видите стање и развој ситуације након октобарских избора?

ЗОВКО: У Европском парламенту је изражена забринутост јер се БиХ не држи ствари које су назначене у неким ранијим резолуцијама. Хрватска страна је изразила и забринутост због прегласавања хрватског тијела, јер трећи пут имамо нелегитимног члана Предсједништва БиХ, што је посљедица наметнутих одлука и лошег Изборног закона. Све то доводи до кризе и поларизовања политичке сцене. То треба вратити на прави пут да би имали избалансирано стање.

ГЛАС: Да ли БиХ има шансе да убрза на тренутном путу ка чланству у Европској унији?

ЗОВКО: Расположење је тренутно песимистично. Велики сам пријатељ БиХ, долазим из те земље и реално говорим о свему. Тек када се унутрашња политичка сцена стабилизује, онда се вани може говорити о кандидатском статусу. Можемо давати изјаве и прије тога, али док тога не буде унутар саме земље и не нађе се задовољавајуће рјешење за три конститутивна народа, не мислим да је реално тај статус очекивати, јер нико не жели подијељену земљу нити завађене конститутивне народе за своје сараднике.

ГЛАС: Какву будућност предвиђате БиХ?

ЗОВКО: Будућност може бити само у оквиру ЕУ, али само са равноправним Хрватима. Без тога ће БиХ бити само једна од оних држава на границама ЕУ.

Положај Хрвата

ГЛАС: Како видите положај хрватског народа у БиХ?

ЗОВКО: Положај хрватског народа у БиХ тежак је посљедњих 20 година и иде ка све тежој ситуацији. Највише нас брине одлазак људи, јер не виде политичку безбједност и будућност у земљи у којој нема слуха за тражење једнакости.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана