Завршна декларација прве Конференције о западном Балкану
Берлин - У стотој години од почетка Првог свјетског рата, у Берлину су се данас у оквиру прве Конференције о западном Балкану састали шефови влада, министри вањских послова и министри привреде из Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Хрватске, Црне Горе, Бивше југословенске Републике Македоније, Србије и Словеније, представници Комисије Европске уније, будуће земље домаћина Аустрије, као и Француске, саопштено је из Амбасаде Савезне Републике Њемачке у БиХ.
Из ове амбасаде прослијеђена је Завршна декларација предсједатеља конференције о западном Балкану у Берлину, коју преносимо у цјелости.
2014-2018: Четири године конкретног напретка
1. Сви се слажемо да ова данашња конференција треба дати подстицај периоду од четри године, у којем ћемо се заједнички више трудити како би постигли даљње конкретне напретке у процесу реформи приликом рјешавања отворених билатералних и унутрашњих државних питања, као и помирења унутар и између друштава региона.
Ми такође дијелимо заједничку жељу за јачањем регионалне економске сарадње и поставиљање основе за одржив раст.
2. Заједно смо одлучили да се у наредне 4 године, до 2018, састајемо годишње у овом облику, како би договорену агенду дањашњег сусрета имплементирали и да се иста поткријепи даљњим конкретним пројектима.
Аустријски савезни канцелар је данас за 2015. позвао на прву наредну конференцију у Аустрији; то ће бити прилика за први биланс.
На наредним конференцијама желимо континуирано наставити наш рад о кључним питањима за будућност западног Балкана.
Пут у европску будућност
3. Још прије 15 година вијести из регије су биле обиљежене ратом, прогоном и уништавањем. Данас је јасно да је регион направио огорман напредак у успостављању стабилности, изградње добросусједских односа и модернизације државе, друштва и економије.
4. Политика проширења Европске уније је знатно допринијела тим напретцима. Све земље западног Балкана су увјерене да је њихова будућност у Европској унији.
5. Савезна влада изричито наглашава своју опредијељеност европске перспективе за државе западног Балкана.
Све земље западног Балкана ће имати могућност да приступе Европској унији, када испуне предуслове за приступ.
Њемачка је свјесна своје одговорности за мирну, стабилну, демократску и правно-државну будућност западног Балкана и даље ће подржавати регион на том путу.
6. Сви учесници виде потребу да у смислу добросусједних односа и повећања стабилности у региону отворена билатерална питања ријеше што прије.
Премијери Србије и Косова су поново потврдили своју одлучност да убрзају процес нормализације односа
Ово се такође односи на рјешавање проблема око имена између Бивше југословенске Републике Македоније и Грчке.
Учесници су се сложили да се овај спор мора ријешити хитно компромисом на свим странама.
Тамо гдје добар утицај регионалних сусједа може олакшати савладавање унутрашњих политичких изазова, мора се и користити.
Ово се у посебној мјери односи на оживљавање процеса реформи у Боснии Херцеговини.
7. Државе западног Балкана се слажу да међусобно јаче сарађују.
У томе ће регионалне организације као што је Регионал Цооператион Цоунцил имати важну улогу.
8. Регионална сарадња треба обухватити и ниво цивилног друштва.
Земље учеснице потврђују своју усаглашену жељу да изграде транснационалну размјену, прије свега за младе генерације.
Јачање одговорног управљања
9. Даљње унапређење остаје посебан изазов за младе демократије западног Балкана...
10. Земље учеснице се слажу да се морају предузети даљње мјере за борбу против корупције и организованог криминала.
Државе западног Балкана су потврдиле своју вољу да подузму даљње реформе за повећање правне сигурности у својим земљама, да очувају и јачају независност правосуђа, као и да интензивније сарађују прекогранично у регионалним и билатералним структурама.
11. У плуралистичкој демократији и опозиција мора такође имати своју улогу у парламентарној структури и искористити је.
Међутим, и политички активно цивилно друштво може на конструктиван начин додатно подржати друштво у земљама западног Балкана, а тиме и њихово приближавање Европској унији.
То, између осталог, подразумијева плуралистички медијски простор, независне синдикате и економију, који су ослобођени од утицаја политике како би могли испунити своју улогу као дио друштва.
Њемачка се сматра и даље обавезном да подржи слободу медија у региону.
У ту сврху министарство вањских послова у оквиру програма данашње конференције организује радионицу за 12 водећих новинарки и новинара из свих држава региона.
Повећање просперитета преко одрживог раста економије
12. Одржив економски раст, а тиме и дугорочно повећање просперитета за добробит народа могућ је само с отвореним тржиштима и страним улагањима.
Посебно је за ангажман малих и средњих предузећа пресудна позитивна инвестициона клима. При томе су правна сигурност и нулта политика толеранције према корупцији у фокусу.
Државе учеснице желе побољшати сарадњу са инвестиционим агенцијама и размјену искустава са Германy Траде анд Инвест.
13. Државе западног Балкана би требале појачати своје напоре за превладавање постојећег дефицита увоза-извоза.
Њемачка економија ће у прољеће 2015. подржати даље јачање извозног капацитета регије путем покретања куповне иницијативе за западни Балкан.
14. Путем регионалног искориштавања ланаца вриједности мора се даље повећати конкурентност. Иницијатива њемачке привреде за једном регионалном конференцијом у септембру 2014. у Црној Гори и активностима Регионал Цорпоратион Цоунцил-а ће конкретно допринијети томе.
15. Државе учеснице се слажу да европска енергетска политика за државе западног Балкана добија на значају. Посебно у погледу сигурности снадбијевања енергијом, енергетске ефикасности и заштите климе, регионална сарадња је важан саставни дио у оквиру енергетске заједнице југоисточне Европе.
Државе западног Балкана ће интензивно судјеловати у даљњем развоју енергетске заједнице и премостити пропусте имплементације.
16. Државе учеснице дијеле мишљење да саобраћајна заједница за западни Балкан кроз побољшање логистичке повезаности региона према јакој потражњи европског тржишта може дати позитивне импулсе за економски развој.
Исто се односи и на изградњу информационе и комуникационе инфраструктуре уз поуздане оквирне услове.
17. Државе учеснице су мишљења да је за смањење стопе незапослености младих неопходно академско и стручно образовање у складу с потребама.
Пројекти њемачке привреде имају за циљ да подрже стручно образовање у државама западног Балкана.
18. Њемачка је спремна да у оквиру постојећег програма економске сарадње и развоја спроведе додатне мјере како би подржали државе региона да ефективно користе европска средства за приближавање ЕУ из IPA.
Већ 25 година је њемачка развојна сарадња поуздан партнер државама западног Балкана.
Она је интегрални саставни дио њемачких напора да земље доведу ка ЕУ и европским стандардима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
