Закон у једном дому Парламента уставан, у другом неуставан

Жељка Домазет
Закон у једном дому Парламента уставан, у другом неуставан

Сарајево - Приједлози закона о Уставном суду и измјенама Кривичног закона БиХ, које је Уставноправна комисија Представничког дома Парламента БиХ прогласила неуставним, оцијењени су уставним на сједници комисије истог назива Дома народа Парламента БиХ.

Уставноправна комисија Дома народа утврдила је у петак да су закони које су заједнички предложили СНСД и СДС усаглашени са Уставом и правним системом БиХ, али није прихватила њихове принципе. За постојање уставног основа ових законских приједлога гласала су два српска и један хрватски, док су против била два бошњачка делегата. Приликом гласања о принципима хрватски делегат је био уздржан, због чега закони нису добили зелено свјетло. Уставноправна комисија Представничког дома одбацила је прије неколико дана прегласавањем српских чланова и уставни основ и принципе оба предложена закона. Таква одлука посебно је апсурдна у случају Кривичног закона чије су измјене проглашене неуставним, иако је он годинама у примјени и никада није доведена у питање његова уставност.

Члан Уставноправне комисије Представничког дома Парламента БиХ Момчило Новаковић казао је "Гласу Српске" да су чланови Уставноправне комисије Дома народа, вјероватно поучени расправом на сједници Представничког дома, схватили да предложени закони имају уставни основ.

- Ова ситуација је показала да неки не размишљају о уставности, него политички. Током расправе на сједници Представничког дома многи посланици су са невјерицом питали како је могуће да је утврђено да ови закони немају уставни основ. Уставни основ постоји и то је јасно као дан. Добро је што је он сада подржан. Ако буде ишло овако миц по миц, биће подржани и принципи и сами закони - нагласио је Новаковић.

Закони су предложени послије одлуке Уставног суда БиХ који је прогласио неуставним дио Закона о празницима РС у којем је дефинисано да се 9. јануара обиљежава Дан РС. Одлука је донесена прегласавањем судија из српског и хрватског народа, а подржале су је стране и судије из бошњачког народа. Предложени закон о Уставном суду предвиђа да из те правосудне институције буду елиминисане стране судије и онемогућено прегласавање. Измјенама Кривичног закона предвиђено је да буду избрисане одредбе које се односе на правно санкционисање у случају неизвршавања коначних одлука Уставног суда, Суда БиХ или Дома за људска права.

Члан Уставноправне комисије Дома народа Парламента БиХ Средоје Новић изразио је задовољство што је подржан уставни основ предложених закона.

- Жао ми је што нисам чуо ниједан озбиљан разлог због којег и принципи ова два закона не могу бити прихваћени. Присуство страних судија у Уставном суду могло је бити прихватљиво у почетку, када је требало стабилизовати прилике у БиХ, али више за тим нема потребе, посебно зато што могу да превагну у било чију корист. Ако ми не можемо сјести и договорити се, не видим ко то може. Да смо умјесто страних имали троје домаћих судија приликом доношења одлуке о Дану РС и других одлука, мислим да би се ствари другачије одвијале - рекао је Новић.

Подсјетио је да велики број одлука Уставног суда БиХ није спроведен, али да никада није утврђено ко је одговоран за то.

- Ако нико није одговарао, онда је та одредба беспредметна у законодавству - рекао је Новић и предложио да оба законска приједлога остану у парламентарној процедури.

Делегат српског народа Драгутин Родић казао је да је Уставом БиХ предвиђено да Парламент може законом рјешавати питања која се тичу Уставног суда.

- Оба закона неоспорно имају уставни основ и усаглашени су са правним системом БиХ - рекао је Родић.

Делегат бошњачког народа Сафет Софтић сматра да о овом и другим питањима сличне тежине треба прво постићи политичку сагласност, па водити парламентарну расправу.

- Док не буду ријешена друга питања, попут ентитетског гласања у Парламенту БиХ, не треба нарушавати постојећу структуру - истакао је Софтић, којем је реплицирао Родић, истакавши да је ентитетско гласање императивна норма у Уставу БиХ.

Делегат бошњачког народа Халид Гењац казао је да закони немају уставни основ, нити су усаглашени са правним системом БиХ.

- Прописати да за сваку одлуку Уставног суда треба најмање један глас из једног ентитета и народа је правно врло проблематично, а политички врло опасно - истакао је Гењац.

Предложени закони наћи ће се идуће седмице на дневном реду сједнице Дома народа. У Представничком дому поново ће их разматрати Уставноправна комисија, с обзиром на то да посланици нису прихватили њено негативно мишљење.

Гласање о уставном основу

"За"

Средоје Новић (СНСД)

Драгутин Родић (ДНС)

Љиља Зовко (ХДЗ БиХ)

"Против"

Халид Гењац (СДА)

Сафет Софтић (СДА)

Гласање о принципима

"За"

Средоје Новић (СНСД)

Драгутин Родић (ДНС)

"Уздржан"

Љиља Зовко (ХДЗ БиХ)

"Против"

Халид Гењац (СДА)

Сафет Софтић (СДА)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана