Задњи воз за преокрет

Наведено је то у анализи Удружења економиста РС - SWOT, у којој су наведени кључни изазови који ће се наћи пред новоименованом Владом РС. У анализи су истакнути горући проблеми домаће економије и предложен сет реформских закона и мјера које би Влада требало да усвоји и реализује с циљем побољшања пословног амбијента. Као први потез означено је усвајање новог закона о раду.

- Постојећи Закон о раду је превазиђен и представља једну од значајних препрека расту конкурентности привреде. Није усклађен са законодавством ЕУ и увелико застаријева за рјешењима у региону, првенствено када је у питању омогућавање веће мобилности радне снаге, односно лакше примање и отпуштање радника у складу са потребама послодаваца и лакшег проналаска посла за младу популацију. Послодавци се често суздржавају од новог запошљавања, јер се тешко могу ослободити радне снаге која им представља вишак, да би запослили нове, квалификованије и потребније раднике - наведено је у анализи.

Упозорено је, међутим, да у том процесу треба максимално поштовати права радника како реформа не би отишла у другу крајност и била предмет злоупотреба од стране послодаваца.

- Већи број отпуштених радника који би пратио почетак примјене новог закона требало би збринути кроз јачање фондова за социјално угрожене, ако треба и кроз нова задужења. Усвајање новог закона о раду треба да прати сет измјена закона из социјалне сфере, са нагласком на пребацивање већег терета демографске политике, попут накнада за боловање и породиљског одсуства, са послодавца на државу - препоручило је Удружење економиста РС - SWOT.

Друга приоритетна реформа се односи на преструктурисање јавне потрошње, у склопу којег је једна од важнијих мјера усклађивање плата у јавном сектору са зарадама у привреди.

- Велика разлика у платама радника јавног сектора у односу на запослене у приватном сектору са истим квалификацијама подстиче незадовољство запослених у реалној економији, а тиме и одлив стручног кадра у институције јавне управе, што узрокује додатно смањење конкурентности привреде. Плате морају бити усклађене, а раст основице за обрачун плата у јавном сектору треба везати за раст просјечне плате у приватном сектору - наведено је у анализи, уз препоруку да под лупу буде стављен и вишак радне снаге у управним организацијама јавног сектора и јавним предузећима и да буду смањени сви расходи из буџета осим капиталних инвестиција у инфраструктуру.

Трећа кључна реформа требало би да обухвати правосуђе и промјене у области инспекције.

- Спорост у рјешавању предмета, неуједначена судска пракса, неедукованост судија у привредно-финансијским споровима велика су бољка правосудног система. Приликом инспекцијских контрола је присутна неуједначена пракса и недовољна обученост инспектора, што проузрокује не само правну несигурност, већ и неједнак положај, неконкурентност и селективан приступ инспекција. Висок степен корупције је, такође, огромна препрека расту конкурентности привреде - наведено је у анализи.

Удружење је препоручило и реформу образовног система, наводећи да је кључни проблем у тој области неусклађеност знања која се стичу у образовним установама са условима и потребама тржишта рада.

- Неопходно је креирати посве другачији образовни план, а посебно уписну политику на високошколским установама. Реформисани образовни приступ мора одбацити досадашњу догму репродукционог енциклопедијског учења и преоријентисати се на крерирање знања кроз практичан рад - истакнуто је у анализи.

Незапосленост је означена као кључни макроекономски проблем и као мјера за суочавање с њим предложено је смањење стопе пореза на доходак и доприноса.

- Велики парафискални намети, који углавном служе за финансирање републичких и локалних јавних организација, морају бити редуковани или укинути. Они привреди годишње узму више од 200 милиона КМ - наведено је у анализи.

Капиталне инвестиције у инфраструктуру једна су од важних мјера које треба предузети, а посебно у стратешким гранама као што је пољопривреда. Улагања у заштиту од поплава и системе наводњавања пријека су потреба у условима убрзаних и драматичних климатских промјена. Други правац инфраструктурних улагања требало би да буде изградња предузетничких зона.

Задњи воз за преокрет

Неопходно донијети нови закон о раду, преструктурисати јавну потрошњу, растеретити привреду, реформисати правосуђе, област инспекције и образовање и поспјешити капиталне инвестиције у инфраструктуру

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.