Забиљешка из Београда унијела пометњу у Сарајеву

Жељка Домазет
Забиљешка из Београда унијела пометњу у Сарајеву

Сарајево - Комисија за спољне послове Представничког дома Парламента БиХ разматрајући забиљешку о расправи на сједници Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине Србије начинила је незабиљежен преседан у парламентарној пракси.

Забиљешку о сједници Одбора за дијаспору из јуна ове године, на којој је расправљано о положају и перспективама Срба у региону, сачинио је отправник послова Амбасаде БиХ у Београду Зоран Перковић и послао је у Министарство иностраних послова БиХ. Забиљешку је потом у Парламент прослиједио помоћник министра за билатералне односе Амер Капетановић.

Овај документ је изазвао жестоку расправу на посљедњој сједници Комисије за спољне послове БиХ прошле седмице, а посланику СДП-а Денису Бећировићу послужио је као повод да каже да су "са сједнице Одбора упућене опасне поруке и да је изнесен цијели низ нетачних и неутемељених информација" те да је "ријеч о озбиљној дискредитацији Хрватске, Црне Горе и БиХ од стране Одбора за дијаспору".

Иако је Бећировић то предлагао, никакви закључци о забиљешци на сједници Комисије нису донесени, јер је Младен Босић из СДС-а током расправе напустио сједницу па Комисија више није имала кворума и сједница је прекинута.

Босић упозорава да овај документ може послужити само за политикантство.

- То није документ Народне скупштине Србије, није јавни документ и зачуђен сам да је уопште дошао на дневни ред - истакао је Босић додавши да је "смијешно да Парламент уопште расправља о томе када има много значајнијих докумената МИП-а о којима би требало разговарати".

Замјеник предсједавајућег Комисије за спољне послове Нермина Капетановић (СДА) каже да је отправник послова Амбасаде БиХ у Србији послао у МИП-у само цртице у вези са расправом.

- Ту нема забиљешки о томе шта су други учесници скупа говорили. На документу нема ни потписа амбасадора и у томе нема никаквог става Министарства. О овом документу не треба расправљати и треба га вратити Црнатку, а он нека процијени шта ће с њим. Перковића треба обавијестити да не шаље овакве цртице - рекла је Капетановићева.

СББ-ов члан Комисије Мирсад Ђонлагић каже да му не пада на памет да оспорава Србији право да расправља о положају Срба, да је ријеч о конститутивном народу у БиХ и да би тиме требало да се позабаве државне структуре.

- Треба задужити Савјет министара и МИП да дају одговоре и да ли само један народ има проблем. Односи Србије и БиХ су веома важни за цијели регион - рекао је Ђонлагић и предложио да се овај материјал врати МИП-у и да Предсједништво БиХ о томе заузме свој став.

Члан Комисије Садик Ахметовић из Независног блока сматра да је веома симптоматично то да су забиљешке дошле пред Комисију на разматрање.

- Очигледно је да неко намјерно гура допис који није званични став Скупштине Србије. Поред мноштва докумената МИП-а које не разматрамо беспредметно је да се бавимо овим - рекао је Ахметовић.

У МИП-у потврђују да овај допис отправника послова у Амбасади БиХ у Београду није требало да се нађе у Парламенту, јер није ријеч о службеном ставу ни Одбора за дијаспору, ни Народне скупштине Србије.

- То што су забиљешке доспјеле пред Комисију за спољне послове Представничког дома није ништа друго до грешка у корацима. Нема никакве потребе да о томе расправља нека парламентарна комисија у БиХ. То да у Парламент залута некаква забиљешка без става иједне институције нема нигдје на свијету осим у БиХ. Тај ко је послао ту службену забиљешку Комисији очигледно се није ни упознао са њеним садржајем - рекли су у МИП-у.

Наводи у забиљешци

У документу који је доставио Зоран Перковић наведено је, између осталога, да су сви учесници скупа "у уводним излагањима истакли да се Србија као матица не одриче свог народа који живи изван граница Србије". Наведено је и да је констатовано да је најгори положај Срба у Хрватској, Црној Гори, ФБиХ и и Македонији. Цитирана је и изјава замјеника предсједника Одбора Миодрага Линте о броју Срба у ФБиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана