За регион од ЕУ 600 милиона за разне пројекте

Самит, који окупља лидере региона и ЕУ, отворио је аустријски канцелар Вернер Фајман, који је истакао је да Аустрија са земљама западног Балкана има веома блиске економске и друштвене везе које су, како је оцјенио, веома добре и које су времјеном напредовале.

"Повјерење је кључни чинилац у овој блиској сарадњи. Морамо да учинимо шта можемо како бисмо изградили стабилне и поуздане економске услове и друштвене односе", рекао је Фајман и захвалио свима који су иницирали данашњи самит и онима који, како је рекао, овим тешким временима инсистирају на идеји да је регион јединствен.

Самит у Бечу дао је и прве резултате - аустријски вицеканцелар и министар привреде Рајнхолд Митерлене најавио да ће ЕУ државе Западног Балкана подржати са 600 милиона евра за енергетске, саобраћајне и жељезничке пројекте.

Митерленер је пренио новинарима да је потврђено 24 пројеката, који ће бити реализовани наредних година у вредности од око 7,7 милијарди евра, чиме треба да буде постигнут раст бруто БДП-а од један посто годишње у земљама Западног Балкана с циљем да  се у наредних 15 година отвори 200.000 нових радних мјеста.

Иначе, договорени пакет подршке предвиђен је за 10 различитих периода који ће бити покренути у наредном периоду, а међу којима је аутопут Ниш-Приштина-Драч, као и модернизација жељезничке пруге између Београда и Сарајева.

Почетак радова на изградњи ауто-пута Ниш-Приштина-Драч већ у 2016.

Управо је аутопут Ниш-Приштина-Драч био тема једног од првих састанака данас у Бечу, а присуствовали су му премијери Србије и Албаније Александар Вучић и Еди Рама, косовски премијер Иса Мустафа, министар спољних послова Аустрије Себастијан Курц, предсједник Европске инвестиционе банке (ЕИБ) Вернр Хојер и предсједник Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) Сума Чакрабарти.

Премијер Србије Александар Вучић саопштио је да Србија већ крајем 2016. године може да почне радове на изградњи дионице од 77 километара тог аутопута, а премијер Албаније је рекао да је неопходно да Европа подржи земље Западног Балкана конкретним пројектима.

Вучић и Рама у више наврата су потенцирали значај изградње ауто-пута од прошлогодишњег Берлинског самита за који су истакли да је важан инфраструктурни пројекат за регион с циљем повезивања два народа.

Чакрабарти је нагласио да ће ЕБРД учинити све како би убрзао реализацију овог изузетно значајног пројекта за цио регион, саопштила је Канцеларија Владе Србије за сарадњу са медијима.

Предсједник ЕБРД је истакао да он лично често Србију наводи као примјер успјешних фискалних реформи и искористио је прилику да позове Вучића да присуствује великом Инвестиционом самиту у Лондону, у фебруару слиједеће године.

Милион евра није довољно за рјешење питања избјеглица

Када је ријеч о рјешавању избјегличке кризе, Србија и Македонија су затражиле да Европска унија предузме нешто по питању азиланата, с обзиром да милион евра, колико је издвојено за помоћ овим земљама, није довољно.

Министар иностраних послова Србије Ивица Дачић указао је, на конференцији за штампу, да је Европа суочена са највећом избјегличком кризом од Другог свјетског рата, и да је ријеч о сеоби народа, на чијем путу се налази Србија као земља транзита.

"Годинама сте говорили да азиланти долазе из Србије и Македоније у ЕУ, ми можемо сада да кажемо да нама мигранти долазе из ЕУ. Питамо вас када ћете да успоставите јасне контроле и како ћете да спречите да долазе. Нећете то спречити са милион евра које намеравате да дате", приметио је Дачић.

Он је поручио да ЕУ, која тражи од Србије и земаља региоан да направе акциони план у вези имиграната, треба најпре да направе своје акционе планове.

"Пошто га ви у Европи немате највећи терет ћемо платити ми, и тога смо свесни", нагласио је он.

За конференцију о проблему азиланата, коју је ЕУ заказала у октобру, Дачић је оцјенио да се одржава касно.

"Лако је правити проблеме у другим деловима света, а да цену плаћамо ми. Ми сигурно нисмо криви за проблеме у земљама порекла, а дневно нашу границу прелази 2.000 миграната", указао је Дачић.

Шеф македонске дипломатије Никола Попоски забринут је што је његова земља суочена са специјалним проблемом јер у њу долазе мигранти из земаља ЕУ, поручивши да охрабрује што је Европска комисија ипак свјесна проблема.

Министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц увјерен је да пажња ЕУ треба да се преусмери на западно-балканску руту те да је потребан европски приступ у рјешавању проблема азиланата.

"Ако не пронађемо брзо европски одговор онда ће државе покушати сопственим иницијативама да решавају кризу. То неће бити успешно и угрожава европску идеју отворених граница", упозорио је Курц.

Европски комесар Јоханес Хан, такође је оцјенио да је могуће савладати актуелни кризу у вези азиланата ако сви буду европски размишљали и европски дјеловали.

Регион да буде арена мира и просперитета

У Бечу је данас одржан и састанак привредних комора региона са којег је упућена заједничка порука да регион треба да буде арена мира и просперитета, а привредници предводници у рушењу баријера.

На скупу је говорио и предсједник Привредне коморе Србије Марко Чадеж који је представио акциони план шест комора Западног Балкана који обухвата 26 пројеката.

Он се посебно осврнуо на примену три пројекта: Коморски инвестициони форум (КИФ) који ће данас и формално бити основан, Заједнички форум привредних комора Западног Балкана за програмирање регионалних пројеката финансираних из фондова ЕУ и Регионалне платформе за јачање малог и средњег бизница.

"Реализација заједничких иницијатива обухваћених акционим планом може да промени целокупну слику овог региона како би постао препознатљивији као простор у којем се питања економије стављају у први план", рекао је Чадеж.

Данашњи дан почео је конференцијом за новинаре шефова дипломатија и европског комесара за проширење Јоханеса Хана, а затим је одржан састанак у вези са изградњом аутопута Ниш-Приштина-Драч (Дурс), као и радни доручак министара привреде региона и ЕУ.

Самит је наставак берлинског процеса који је прошле године иницирала њемачка канцеларка Ангела Меркел и који има за циљ подстицање сарадње на Балкану, доприносећи тиме даљем развоју, а све у сврху подстицања процеса европског приближавања.

Планирано је по завршетку самита о његовим резултатима јавност информише Фајман, њемачка канцеларка Ангела Меркел, висока представница за спољну политику ЕУ Федерика Могерини, и у име региона, српски премијер Александар Вучић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.