Вржина свједочила о злочинима над Србима у Босанском Петровцу

На почетку данашњег рочишта у Суду БиХ, Вржина је испричала да је са сестром живјела у изнајмљеном стану у Босанском Петровцу, док су њени родитељи, брат и непокретна тетка били у селу Бјелај, у овој општини.

"Комшија Никола Радуловић је сазнао да је муслиманска војска пробила линију и да треба да бјеже из села. Они су 14. септембра запрежним колима дошли у мој стан у Петровцу, мислећи да ће војска и становништво организовано отићи. Ја сам раније са Војском Републике Српске, у коју сам се као осамнаестогодишњакиња са сестром добровољно пријавила, отишла у Лушци Паланку", рекла је Вржина.

Родитељи, са којима се након неколико дана срела у Бањалуци, рекли су јој да су видјели да гори фабрика "Новитет", те закључили да су у град ушли припадници такозване Армије БиХ и да треба одмах да оду.

"Преко Грмеча су кренули према Смољану, а остала је тетка, која је била стоодстотни инвалид. Остала је и комшиница Милка Прпа јер је мислила да јој неће ништа будући да је живјела сама. Само једном сам је видјела 2001. године и тада ми је рекла да је 15. септембра 1995. тетка нађена мртва у кући, али није рекла да ли ју је, ко и како убио", навела је Вржина.

Она је додала да су посмртни остаци њене тетке ексхумирани 1999. године близу партизанског гробља у Петровцу, те да је патолог рекао да није сигуран како је наступила смрт.

Вржина је испричала и да је њен двадесетједногодишњи брат Борислав био припадник Војске Републике Српске и да је тек након потписивања Дејтонског споразума сазнала да је нестао 14. септембра 1995. године у Босанском Петровцу. Његови посмртни остаци су ексхумирани у септембру 1999. године.

Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Дудаковића и још 15 припадника и команданата Петог корпуса такозване Армије БиХ за злочине против човјечности на подручју општина Босански Петровац, Кључ, Босанска Крупа, Сански Мост и ратни злочин против цивилног становништва на подручју општина Бихаћ и Цазин.

Осим Дудаковића, оптужени су и Екрем Дедић, Санел Шабић, Ибрахим Шиљдедић звани "Шиљо", Сафет Салихагић, Адис Зјакић, Хасан Ружнић, Реџеп Злојић, Самир Солаковић, Фатмир Муратовић, Мухарем Алешевић, Хусеин Балагић, Але Хоџић звани "Пумпарица", Един Домазет, Ејуб Кожењић звани "Ејко" и "Шеширџија", Ибрахим Надаревић и Саид Мујић.

Оптужница их терети за убиство више од 300 Срба, међу којима највише цивила, углавном старијег животног доба, као и војника који су се предали или били заробљени.

Тијела једног броја жртава пронађена су након рата и ексхумирана из више појединачних и масовних гробница, а за некима од убијених се још трага.

Дио оптужнице за Дудаковића односи се на ратне злочине над жртавама бошњачке националности, припадницима и присталицама Народне одбране Аутономне Покрајине Западна Босна, за вријеме сукоба у Цазинској крајини, на подручју општина Бихаћ и Цазин.

Предмет у односу на Алета Хоџића је раздвојен, након што је Суд запримио налаз тимског вјештачења и он ће бити посебно довршен када се за то стекну услови.

Наставак суђења заказан је за 20. мај.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.