Војници масовно раздужују униформу
Сарајево - Талас напуштања Оружаних снага БиХ постаје све интензивнији, а то потврђује податак да је лани униформу самовољно раздужило 345 војних лица - највише у посљедње три године.
Проблеми у вези са одласком војника почели су када је Хрватска постала чланица ЕУ. Тада су Хрвати, који су имали пасош те земље, масовно почели да напуштају строј, одлазећи у европске земље у потрази за бољим послом. Да тај тренд добија на снази, показује извјештај о раду Министарства одбране БиХ за 2017. годину који је у посједу "Гласа Српске".
Служба је лани престала за 516 професионалних војних лица, а највише их је униформу раздужило на лични захтјев. То их је учинило 345, чиме је њихов број порастао за више од 100 у односу на претходну годину и знатно више у односу на ранији период. Самовољно је отишло највише Хрвата - 138, али су их лани у стопу пратиле бошњачке колеге. Униформу је раздужило 130 Бошњака, док је службу на властити захтјев напустило 77 Срба.
У Министарству одбране БиХ ипак наводе да и поред тога ситуација није алармантна јер и даље имају много више пријављених на конкурсе од потребног броја. У војну службу је примљено 145 војника и 180 официра и подофицира.
С друге стране, посланик СНСД-а у Парламенту БиХ Душанка Мајкић, која годинама темељно прати стање и рад Министарства одбране и Оружаних снага БиХ, сматра да стање у војсци није добро и да је далеко од задовољавајућег.
- У разговорима са војницима и осталима могло се чути да су прилично незадовољни јер не виде перспективу. Знања која добију до 40 године, колико је сада горња граница за останак у служби, нису довољна за живот послије војске. Ни плата која је некада била главна мотивација за многе сада то више није, тако да многи одлазе прије времена у потрази за бољим животом. То ће бити настављено - рекла је Мајкићева која је годинама члан Заједничке комисије за одбрану и безбједност Парламента БиХ.
Извјештај Министарства одбране показао је и да војни редови ни лани нису били поштеђени ванредних догађаја, али их је било мање у односу на 2016. годину. Евидентирана су 82 ванредна догађаја, односно 24 мање на годишњем нивоу. У евиденцији ће, међутим, остати случајеви покушаја самоубиства, напада на војно лице, тежих повреда, нарушавања дисциплине, хапшења војника, напада на војне објекте, крађе наоружања, опреме и новца, тровања храном, струјних удара, саобраћајних несрећа и нарушавање безбједности.
У Министарству одбране су оцијенили да је функционисање одбрамбеног система било оптерећено отежавајућим околностима. Једна у низу је недостатак новца због чега је, како наводе, онемогућен развој инфраструктуре и опремање и значајније побољшање логистике. Министарство одбране БиХ лани је имало на располагању 285,68 милиона КМ, а потрошили су 270 милиона. Највише новца је отишло за плате и накнаде запослених и за материјалне трошкове. Знатно мање новца је дато за набавку опреме, реконструкцију и инвестиционо одржавање.
Помоћ становништву
Припадници Оружаних снага БиХ лани су били ангажовани као помоћ становништву у бројним ситуацијама. Међу тим пословима било је чишћење канала за наводњавање, рушење објекта старе психијатријске болнице у Сарајеву, уређење кампуса у Тузли, санација путева и други радови.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
