Власти у Хрватској се оглушиле на захтјеве БиХ за изручење суткиње Лејле Фазлагић

Жупанијски суд у Ријеци раније је донио одлуку у којој стоји како су испуњени сви услови да се Лејла Фазлагић, коју Тужилаштво Катона Сарајево терети за кривична дјела у предмету који се води против Алије Делимустафића и других, изручи бх. правосудним органима.

Ту одлуку потврдио је и Врховни суд Републике Хрватске одбијајући жалбу Фазлагић на одлуку Жупанијског суда у Ријеци као неосновану. Сва прича о изручењу бивше суткиње Општинског суда у Сарајеву Лејле Фазлагић већ извјесно вријеме је у рукама политике.

Наиме, коначно рјешење о изручењу Фазлагић бх. органима треба донијети министар правосуђа у Влади Републике Хрватске Дражен Бошњаковић који још увијек није потписао њено изручење БиХ упркос одлуци Врховног суда Републике Хрватске донесеној почетком јула.

Овим поводом контактирали смо Министарство правде БиХ које је централни орган везе у поступцима међународне правне помоћи у кривичним стварима. У вези с молбама из Босне и Херцеговине према инострансртву, ово министарство је овлаштено да поступа искључиво по захтјеву правосудних органа.

Како је речено, Министарство правде БиХ је по пријему ургенције Кантоналног тужилаштва у Сарајеву, у којој је наведено да је Врховни суд Републике Хрватске у поступку по жалби потраживане, потврдио пресуду Жупанијског суда у Ријеци, исту прослиједио Министарству правосуђа Републике Хрватске уз свој акт од 4. септембра 2017. године, којим је затражена повратна информација у вези са захтјевом наведеним у ургенцији Кантоналног тужилаштва у Сарајеву.

"Министарство правде БиХ још увијек није добило повратну информацију у вези са статусом овог предмета. Ради комплетне информације важно је истаћи и чињеницу да је поступак изручења регулисан законима државе од које се то изручење тражи", казали су нам из Министарства правде БиХ.

Како кажу, стандард у овој области је да закон којим је регулисан поступак екстрадиције не ограничава министра правде ни одлуком суда који је одлучивао по молби стране државе за изручење, нити му одређује рок за доношење коначне одлуке о изручењу.

"Овакво законско рјешење је и у Босни и Херцеговини, док се међународним уговорима који регулишу ову област уређују услови за изручење и начин комуницирања између органа двију држава у овим поступцима", казали су из Министарства правде БиХ.

Иначе, БиХ има потписан билатерални Уговор о изручењу између Републике Хрватске и Босне и Херцеговине од 31. јануара 2014. године (потписан 28. новембра 2012. године, а ступио на снагу 6. марта 2014.).

Након потписивања уговора политичари су грађанима представљали да је коначно осигуран принцип на основу којег би се требало стати на крај пракси бијега људи с двојним држављанством из једне у другу државу (уговор се иначе односи на изручење починитеља свих кривичних дјела осим ратних злочина).

Ријеч је о уговору који су потписали 2012. године тадашњи министар правосуђа Хрватске Орсат Миљенић и министар правде БиХ Бариша Чолак у паузи Међународне конференције о реформи правосуђа у Загребу.

Још увијек није познато да ли државне институције имају намјеру дјеловати према сусједној земљи и заложити се за изручење Лејле Фазлагић бх. правосуђу.

Подсјећамо, Фазлагић је побјегла из Босне и Херцеговине 2016. године и од тада се налази у Ријеци.

Осумњичена је да је главна карика у преварама у вези с незаконитим књижењем некретнина давно умрлих особа те да је сарађивала с Алијом Делимустафићем који је означен као вођа криминалне групе.

У овом предмету у бјекству се још налази Јусо Шкријељ за којим је расписана међународна потјерница.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.