Власт у Сарајеву се такмичи у нераду
Сарајево - Парламент БиХ у великом је заостатку када је ријеч о плану рада који је сам донио, а разбијеној већини која се успјела окупљати у вези са појединим тачкама дневног реда нови ударац је задала одлука посланика СДС-а Ђорђе Крчмара да напусти ту странку и постане независни посланик.
Ни Савјет министара БиХ није ништа бољи, јер не предлаже законска рјешења. Врхунац кризе био је када је остао без парламентарне већине, што је резултовало падом његовог извјештаја о раду у Представничком дому и тијесном подршком у Дому народа. Послије изласка Крчмара питање је да ли ће је бити више и могуће саставити. Од 42 посланика у најоптималнијем случају иза Савјета министара стоји њих тек 19, али ни они увијек не гласају за законске приједлоге које упути Савјет министара. Предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић у овом тренутку може рачунати на подршку седам посланика СДА, шест СДС-а, четири ХДЗ-а БиХ и четири СББ-а. Шемсудин Мехмедовић из СДА међутим неријетко гласа другачије од свог клуба, док Дијана Зеленика из ХДЗ-а 1990 која је у Клубу ХДЗ-а БиХ врло често гласа другачије од свог клуба. Четири посланика СББ-а врло често критикују ставове СДА и гласају другачије од парламентарне већине.
Све је то утицало на катастрофалан учинак Представничког дома, који илуструје и најпростији податак о броју одржаних сједница. Од 9. децембра 2014. године, када је конституисан у овом сазиву, Представнички дом је према плану рада требало да одржава најмање двије сједнице мјесечно. По тој рачуници до сада је требало да одржи 68, а тек је заказао 53. сједницу која би требало да буде одржана 25. октобра. Према устаљеној пракси и плану требало је да буде одржано најмање шест заједничких сједница оба дома, а за сутра је заказана тек друга.
Послије августовских одмора требало је да буду макар четири сједнице, а заказана је тек друга са врло оскудним дневним редом, јер све мање законских рјешења у парламентарну процедуру стиже из Савјета министара. Иако Звиздић тврди да се у БиХ спроводе реформе и да је овај сазив власти урадио много више од свих претходних, нити један реформски закон није се нашао на сједници.
Посланик СНСД-а Лазар Продановић каже да су ови подаци најбољи показатељ неефикасности законодавне и извршне власти на нивоу БиХ.
- Мало ко би у овој ситуацији прихватио да буде подршка овако неефикасном Савјету министара, али би било морално да Савјет министара и Звиздић поднесу оставку. Међутим, тешко је до избора очекивати да се било шта промијени. Овај Савјет министара нема ни изборни легитимитет, ни подршку Парламента, а због њега нема ни реформских активности. Ово је најнеефикаснији сазив Савјета министара и парламентарне већине од потписивања Дејтонског споразума и формирања Парламента и Савјета министара 1996. године и по броју сједница и по броју донесених закона - рекао је Продановић.
Посланик ХДЗ-а БиХ Предраг Кожул је казао да се ефикасност власти не мјери по броју одржаних сједница, али да је чињеница да се морало урадити и више и дјеловати ефикасније.
- ХДЗ БиХ је привржен парламентарној већини, а они који су током овог мандата шетали тамо-овамо или били у већини а нису подржавали законе који су долазили из Савјета министара треба да образложе своје понашање - рекао је Кожул.
Питања
Посланици и делегати припремили су низ питања за министре на заједничкој сједници оба дома Парламента БиХ.
Посланике СНСД-а Душанку Мајкић и Николу Шпирића занимају информације о донацијама наоружања и муниције, односно колико је реализовано планираних мјера из Реформске агенде. Делегат Драгутин Родић из ДНС-а најавио је питање да ли је механизам координације заживио у пракси.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
