Влада РС: Одлука Уставног Суда БиХ нема правног смисла

"Ова одлука супротна је Споразуму о сукцесији из 2001. године, што је јасно и видљиво из самих одредаба Споразума, те пракси страна уговорница које је спроводе и ранијим одлукама Уставног суда", додаје се у тексту.

Из Владе наводе да овај споразум ни на који начин не настоји, нити му је циљ, да уреди располагање државном имовином унутар државе насљеднице на коју је имовина пренесена, што је питање домаћег права.

У тексту се напомиње да оквирни закон о приватизацији предузећа и банака у БиХ из 1999. године изричито уважава право ентитета да приватизује државну имовину која се налази на њиховој територији, те подсјећа да је 2007. године Уставни суд БиХ одбио захтјев којим се тврдило да овај закон, при том, нарушава права на државну имовину, чиме је показао да Споразум о сукцесији државну имовину не додјељује нивоу БиХ.

Из Владе подсјећају и да је високи представник у БиХ наметнуо "Закон о привременој забрани располагања државном имовином Републике Спрске" и "Закон о привременој забрани располагања државном имовином Федерације" 2005. године, чији наслов и одредбе уважавају да су ентитети власници државне имовине.

"Одлука Уставног суда такође је супротна ранијој одлуци о државној имовини број У-1/11. У тој одлуци, Суд сматра да Парламентарна скупштина БиХ - дакле, не судови - има изричито право да расподјељује државну имовину, при чему мора узети у обзир 'интересе и потребе ентитета'", додаје се у тексту.

У тексту се истиче да је одлуком у предмету "Хан Пијесак" настављен политички напад Бошњака на дејтонску структуру и Устав БиХ са циљем централизовања власти подривањем Републике Српске и настојањима да јој се одузме територија.

Из Владе упозоравају да ови политички акти пријете стабилности и будућности БиХ, те да Бошњаци већ годинама користе Уставни суд као политички инструмент с циљем делегитимизације Републике Српске и реструктурирања уставног оквира и надлежности које су успостављене Дејтонским споразумом.

"Међународни експерти, званичници, чак и бивше судије овог суда признали су да Уставни суд БиХ дјелује политички, путем утицаја на стране и бошњачке судије који, као блок, доносе одлуке у складу са политиком, а не у складу са Уставом. Овом новом политичком одлуком, Суд је изгубио оно мало легитимитета што му је било преостало", наглашава се у тексту.

Напомиње се да ће одлука Уставног суда изазвати озбиљне економске проблеме у већ фрагилној привреди БиХ, те да приоритет у погледу коришћења државне имовине која се налази у ентитетима треба бити економски развој, а не већ предимензиониране оружане снаге БиХ.

"Одлука представља нерационалну и отворену злоупотребу ограничених ресурса за додатно повећање оружаних снага на рачун грађана", истиче се у тексту.

Из Владе наводе да је Република Српска већ изразила спремност да оружаним снагама омогући бесплатно коришћење своје државне имовине, али само тамо гдје оружане снаге могу доказати легитимну потребу.

У тексту се додаје да од оружаних снага треба тражити да докажу да су њихове потребе у погледу државне имовине важније од економске добити из њене комерцијалне експлоатације.

"Тврдња да државна имовина ентитета мора бити пренесена у власништво нивоа БиХ да би БиХ могла постати чланица НАТО је неутемељена. Прво, међу експертима постоји опште слагање да је мало вјероватно да ће НАТО позвати БиХ у чланство. Друго, није јасно да би БиХ имала довољно подршке за чланство у домаћој јавности", закључује се у тексту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.