Вишковић: Српска ће наплатити дугове од ФБиХ

Одговарајући на инсинуације из Федерације БиХ /ФБиХ/ да је "Српска пропала, али да јој то нико није јавио", Вишковић поручује да је Република Српска стабилна и по свему држава, да власт и све њене институције функционишу.

Mишковић наглашава да је пропао други ентитет /ФБиХ/, само није свјестан тога.

"Зна се која је крајња потрошња сваког ентитета... Нека нам врате само оно што нам сваке године отимају од поврата ПДВ-а, а што нам припада. Нека се не брину за Републику Српску! Само за прошлу годину ФБиХ је у вези са тим узела 33 милиона КМ од Српске и то нама припада. Нека буду сигурни да ћемо све те паре и дугове наплатити", изјавио је Вишковић за РТРС и најавио тужбу по том питању.

Према његовим ријечима, овај проблем би на крају могао бити рјешаван тако да Управа за индиректно опорезивање БиХ у одређеном периоду Федерацији БиХ уплаћује мању траншу, а Српској већу, све док новац не буде намирен.

Када је ријеч о "Електропреносу БиХ", Вишковић је подсјетио да је у тој фирми данас, вјероватно, "заробљено" близу 200 милиона КМ јер нема договора о томе да ли ће директор бити Хрват или Бошњак.

"Хајдемо одблокирати инвестиције, а нека директор буде именован у складу са процедурама. Поменуте инвестиције потребне су свим људима у БиХ", навео је Вишковић.

Он је рекао да је за Републику Српску, по разним питањима, проблем неформирање власти у ФБиХ и БиХ, због чега нема забране извоза трупаца из БиХ, а постоје и проблеми када је ријеч о доласку појединих инвеститора у Српску.

"Наш захтјев је да буде забрањен извоз дрвних сортимената из БиХ. Зашто да извозимо трупце када наши људи могу да праве финалне производе и запосле раднике", наглашава Вишковић. 

Влада ради у складу са обећањима

Премијер Републике Српске Радован Вишковић изјавио је да Влада Српске ради у складу са плановима дефинисаним Економском политиком, о чему говори податак да ће на наредној сједници Народне скупштине бити разматрани бројни закони који ће унаприједити стање у Републици.

"Радимо у складу са обећањима из експозеа и дефинисаних мјера Економске политике. Желимо да, између осталог, повећамо своју приходовну страну да би и примања буџетских корисника била већа", рекао је Вишковић вечерас за РТРС.

Он је навео да је припремљен Приједлог закона о измјени Закона о банкама, који ће омогућити да овдашње банке финансирају велике инфраструктурне пројекте домаћих компанија и јавних предузећа. "Оне ће моћи да, рецимо, формирају конзорцијум банака и прате те пројекте", каже Вишковић.

Вишковић оцијенио позитивним рад компаније "Интеграл инжењеринг", која, како је рекао, успјешно реализује велике пројекте у земљи и иностранству.

Он је навео да је формирана радна група која ће радити на измјенама Закона о Инвестиционо-развојној банци Српске.

"Озбиљно радимо на томе уз помоћ експерата Свјетске банке. Са законским рјешењем на том плану појавићемо се, вјероватно, у септембру", рекао је Вишковић.

Када је ријеч о Приједлогу закона о подстицајима у привреди, који је упућен Народној скупштини по хитном поступку, Вишковић је истакао да је намјера да се врате средства свим привредним субјектима који повећају плате радницима, посебно онима у реалном сектору.

"Тиме желимо стимулисати те субјекте да својим радницима повећају плате, да људи буду задовољнији и да мање одлазе са ових простора. За послодавце који су раднике плаћали на нивоу најниже плате па до 550 КМ, поврат је 30 одсто, а за оне који су их плаћали више од поменутог износа поврат је 70 одсто. Тај закон ступа на снагу од 1. јула", навео је Вишковић.

Он је рекао да се Законом о подстицајима жели ријешити и постојећи проблем нелегалних исплата дијела плата у "ковертама" и "на руке".

"Желимо да те ствари уведемо у легалне токове и проширимо обухват. Ако смо до сада имали 1.000 привредника који су транспарентно уплаћивали порезе и доприносе, а сада то подигнемо двоструко, значи да се крећемо ка циљу - да пунимо буџет на бољи начин. И када напунимо буџет онако како смо планирали, ићи ћемо у смањење збирне стопе пореза и доприноса за све привреднике Српске", истакао је Вишковић.

Он је рекао да Влада Српске рјешава проблеме у здравственом сектору, најавивши да ће до краја године најмање 20 домова здравља бити уведено у трезорски систем.

"Тиме ће њихове обавезе бити сведене на нулу и биће предати локалним заједницама које требају да воде рачуна о њима. Буџетске транше домовима здравља и даље ће бити довољне за функционисање. Дакле, гомилања обавеза више нема, то смо зауставили и ове проблеме рјешавамо са експертима Свјетске банке", поручио је Вишковић.

Он је додао да ће рјешавање ових проблема чекати и неке наредне владе.

"То је најтеже питање Владе. Дуг нашег здравственог система је 1,05 милијарди КМ, али само у посљедњих пет година Српска је у овај систем, односно изградњу нових болница и опремање, уложила више од тог износа. Тиме смо подигли ниво услуга, али желимо да и даље то радимо упоредо са рјешавањем проблема дугова", рекао је Вишковић.

Он је потврдио да из Универзитетског клиничког центра Српске није отишао ниједан љекар.

"Долазе стручњаци који едукују наше људе и веома брзо ћемо бити у позицији да тамо, први пут у Српској, имамо кардиохирургију. Такође, радићемо на томе да повећавамо плате љекара", рекао је Вишковић и истакао да Влада води рачуна о равномјерном развоју цијеле Српске, о чему говори и податак да ће у источном дијелу Републике бити реализовани бројни велики инфраструктурни пројекти.

Премијер је рекао да је задовољан безбједносном ситуацијом у Републици без обзира на инциденте, попут појединих убистава на чијем рјешавању раде Министарство унутрашњих послова /МУП/ и правосудне институције.

"Та убиства се дешавају свуда у свијету, у развијеним земљама и даље има неријешених убистава... Имаћемо на наредној сједници парламента извјештај МУП-а за прошлу годину и за прва четири мјесеца ове, гдје нико не може рећи да је безбједносно стање лоше и застрашујуће", изјавио је Вишковић.

Говорећи о потреби за оснивањем резервног састава Полиције Српске, Вишковић је навео да исти састав треба и полицији Федерације БиХ, наводећи да је резервисте имала и бивша Југославија.

"Не знам зашто се и у Сарајеву подигла толика прашина о тој теми", каже Вишковић.

На питање да ли је то припрема за неки нови рат и одбрану Српске, Вишковић је навео да формирање резервног састава полиције не треба плашити никога и да се Српска "ни за шта не спрема".

"Имамо мигрантску кризу којом се посљедњих пола године нико озбиљно не бави на нивоу заједничких институција. Гранична служба не може да обезбиједи границу и стално траже помоћ од ентитетских полиција. Они им не могу довољно помоћи у сузбијању илегалног преласка границе. Дакле, зашто дио резервне полиције не би преузео неке надлежности редовног састава и помогао у обезбјеђивању границе", навео је Вишковић.

Када је ријеч о пензионерима, Вишковић је напоменуо да је недавно тој популацији обећао да ће, почев од јулске пензије, услиједити ванредно повећање њихових примања за два одсто.

"Нама су пензионери од посебног интереса и то стално показујемо јер смо у неколико година повећали пензије за 20 одсто. Искрено, то није ниво да се од пензије може нормално живјети, али захвалан сам пензионерима што разумију намјере и позицију Владе. Дакле, када год се појави простор за повећање пензија, ми ћемо то урадити", рекао је Вишковић.

Према његовим ријечима, Српска по основу пореза и доприноса мјесечно прикупи за пензије 71 милион КМ, а исплаћује се 91 милион.

Он је навео да Српска има око 263.000 пензионера, а да је просјек радног стажа 29 година.

"Свуда у Европи је то 40 и више година радног стажа, што значи да смо у пензиони систем `усисали` људе који нису ни имали право на пензију. Али срећан сам што смо тим људима помогли да у једном моменту преживе, јер је многима то било једино примање", навео је Вишковић и открио да само осам одсто пензионера има 40 година стажа.

Он је рекао да би у Српској у идеалној ситуацији требало да буде четири и више радника по једном пензионеру, те да Влада са осталим институцијама улаже велике напоре да поправи демографску ситуацију у Српској.

Вишковић је рекао да је укупна задуженост Српске на нивоу 48 одсто БДП-а, подсјетивши да је горња граница 60 одсто.

"Јавни дуг је 38 одсто, а горња граница је на нивоу од 55 одсто", прецизирао је Вишковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.