Вишковић: Привреда РС трпи због неформирања власти на нивоу БиХ

Вишковић је истакао да би до краја мјесеца требало да буде спремна тужба против ФБиХ и Управе за индиректно опорезивање БиХ с обзиром на то да је Српска само за 2018. и прва четири мјесеца ове године због непримјењивања коефицијента за расподјелу прихода од индиректних пореза у губитку око 46 милиона КМ.

“Као предсједник Владе Српске имам законску обавезу да штитим буџет и то ћу морати да радим, јер сматрам да је то недопустиво”, рекао је Вишковић за “Еуроблиц”. 

Вишковић је нагласио да се одређене активности, које Влада Српске има у плану да уради у наредном периоду, не могу реализовати док не прођу одређену процедуру у Савјету министара, као и да са Владом ФБиХ постоји неколико отворених питања због којих трпи буџет Српске.

Он је навео примјер “Електропреноса БиХ”, јер се у ФБиХ не могу договорити о именовању новог менаџмента, док је старом истекао мандат, а проблем због којег је ово предузеће у блокади је да ли ће директор бити Бошњак или Хрват.

“Овде више нису у питању милиони заробљених марака, већ сигурност и поузданост нашег енергетског система што је предуслов за развој привреде и улагања страних инвеститора”, нагласио је Вишковић, те напоменуо да је о том проблему у неколико наврата разговарао са премијером ФБиХ Фадилом Новалићем.

Он је истакао да се у разговорима са инвеститорима може закључити да у 90 одсто ствари које им сметају, односно одвраћају од улагања, нису у рукама Српске, већ институција на ниову БиХ.

Вишковић је објаснио и да Српска не може да утиче на многе од тих ствари, “почев од царинске политике, заштите домаћих производа, прекомјерног увоза свега и свачега и слично”.

Као један од позитивних примјера је навео предузеће “Мрежа - нетворк”, које је одлучило да фабрику из Румуније премјести у Српску, као и да су још два инвеститора из иностранства најавила пресељење својих фабрика у околину Бијељине, а воде се и преговори са изузетно јаким привредним субјектима из Србије да би се ријешио проблем предузећа “Левита” у Лијевча пољу и Шећеране у Бијељини.

Премијер Српске је истакао да је Влада препознала потенцијал бањског туризма који ће помагати, те је најавио да се ових дана озбиљно ради да се ријеши питање бање Губер у Сребреници, али и још неких других бања.

Вишковић је нагласио да је захваљујући улагањима у Олимпијски центар “Јахорина” повећан број гостију и да ово предузеће позитивно послује, те додао да се тренутно ради на рјешавању имовинско-правних односа да би у наредном периоду ту привукли и неке од познатих свјетских хотелијерских ланаца.

Он је додао да је у плану да крајем овог мјесеца буде озваничен почетак радова на реконструкцији магистралног пута од Сарајева према Јахорини и да се ради о инвестицији вриједној неколико милиона марака.

Када је ријеч о одласцима са ових простора, Вишковић каже да је повећање плата један од предуслова да се тај проблем ријеши и да је због тога Влада Српске ставила фокус на повећање личних примања у реалном сектору.

“Не смијемо да заборавимо да нам реални сектор пуни буџет. Када ријешимо ово питање, тек онда можемо да идемо у нашу коначну мјеру, а то је да смањимо пореска оптерећења реалном сектору и на неки начин створимо бољи привредни амбијент у Српској. Пред посланицима парламента Српске је сет од скоро 40 закона који управо иду у правцу тог нашег циља”, рекао је Вишковић.

Вишковић: МУП Српске може да исконтролише ситуацију

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је да питањем мигратске кризе треба да се баве надлежне институције на ниову БиХ, али да је сигуран да ће Министарство унутрашњих послова Српске моћи да исконтролише ситуацију ако се мигранти опредијеле за неки од граничних прелаза у Републици Српској.

“Овим питањем треба да се баве надлежне институције на ниову БиХ, прије свега Савјет министара и Министарство безбједности, али они то не чине”, рекао је Вишковић за “Еуроблиц”.

Он је напоменуо да је мигрантска криза и један од разлога за формирање резервног састава полиције Републике Српске, те да не разумије реакцију коју је изазвала најава о томе.

“Ми немамо ништа против тога да се и у Федерацији направи исто. Они имају дупло више редовних припадника полиције, што значи да ће имати више од 2.000 припадника резервног састава. Када бисмо ми из Српске гледали на то на начин како то гледају политичари из ФБиХ, онда бисмо ми имали више разлога да се забринемо”, нагласио је Вишковић.

Вишковић је објаснио да су се за формирање резервног састава полиције водили и економском страном, те навео примјер како би Српску дебело коштало то да се Гранична полиција БиХ ојача са 1.000 нових припадника, са чим се не слаже.

“Припаднике резервног састава полиције плаћамо само онда када се ангажују... С друге стране, службенике које би примили у Граничну полицију БиХ морали би плаћати свих 12 мјесеци са свим бенефитима, од топлог оброка, одвојеног живота, дупло већих плата и сличн. Нисмо за то”, објаснио је премијер Српске.

Он је навео да су елементарне непогоде други разлог за формирање резервног састава полиције да би се у таквим ситуацијама имали одређен број људи које би могли брзо ангажовати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.