Вехабије Србима не дају ни воду!

Колико тачно вехабија има у Которском покушала је да утврди екипа, која је обишла место и разговарала са Србима и Бошњацима, житељима овог мултиетничког села надомак Добоја, објавиле су Новости.

Само регионални пут дели Бошњаке и Србе у Которском. Кад се гледа број становника, овде живи око 1.500 Бошњака и око 300 Срба, махом избјеглица из Возуће, Завидовића и Бановића.

Срби тврде да у Которском има око 15, а можда и више вехабија са породицама и да је ријеч о домаћим Которанима, који су преузели ово учење. С друге стране, Бошњаци из Которског тврде да их има само четворо и такође признају да су то домаћи Бошњаци.

Јадранка Петковић, након што је избјегла из Бановића, населила се у Которско, у српски дио села, који се сада зове Трново. Плацеве избјеглицама да граде куће дала је локална власт одмах послије рата и до сада их је изграђено око 120.

Овај потез локалне власти Бошњаци из Которског никада нису пребољели. И дан-данас замијерају добојским властима што су дали земљу бивше економије да би Срби ту правили куће.

То је и главни разлог што Бошњаци из Которског никада нису дозволили да се у српски дио села спроведе вода. Тако Срби већ десет и кусур година живе без воде, док је комшије од „преко пута" имају и за просипање. А да све буде још жалосније, Срби су, без двоумљења, допустили да се струја из њиховог дјела села одвуче у бошњачки дио Которског. Толико о суживоту.

''Има у Которском 15 породица вехабија. Али, ми се њих не бојимо. Они нас не дирају, не дирамо ми њих и тако живимо већ годинама'', почиње Јадранка причу за „Новости".

Истина, каже она, постоји уздржаност између Срба и Бошњака у Которском, али никада није било физичких инцидената.

''Ове вехабије које сада ходају по Которском су домаћи Бошњаци. Често чујемо у продавници горе у Которском да се домаћи Бошњаци жале како је још „једна" прешла у вехабије и сад је сва замотана'', прича Јадранка.

С друге стране, Ђорђе Павловић из српског дјела Которског је неколико година послије рата био предсједник мјесне заједнице, док се Бошњаци нису вратили.

Он каже да често видљиви како се вехабије одједном изгубе, па их нема мјесецима. Онда се поново појаве и шетају по Которском, обрађују земљу, возе тракторе. А онда опет нестану на неко вријеме.

''Нису нама проблем вехабије, већ власт у Добоју која је све дала Бошњацима, а нас Србе заборавила. Немамо асфалта, струје, посла. Срамота је то! И куће су нам рушили по Трнову, јер су се Бошњаци жалили, али смо успјели коначно да одбијемо њихове жалбе у Стразбуру, 2007. године, и сада нам више ништа не могу. Осим да нам не дају воду, а мислим да никада неће'', каже Павловић.

Српски дио Которског новинари напуштају жалосни, јер Срби који су бјежали од вехабија из Возуће, Бановића, Завидовића, данас са њима живе и те исте вехабије им не дају воду!

У Которском, оном бошњачком, или како Которани кажу „правом", дочекао их је Мухамед Спахић, дугогодишњи предсједник мјесне зааједнице. Од вехабија ни трага ни гласа. Сви Которани, само одмахују главом и рукама.

На питање новинара „Новости" где се крију вехабије, Мехмед спремно одговара „да их има, али не толико колико се прича".

''Ту су негдје по селу. Има их четворо. Они су наши домаћи. Немамо проблема са њима. Свако живи свој живот'', започиње причу Мехмед.

На питање због чега комшијама Србима не дају воду, Мехмед има већ спреман одговор.

''Не можемо да им дамо воду, јер је слаб притисак и ако дамо воду у Трново преко пута, пола Которског ће остати без воде. Воду мора да ријеши власт из Добоја'' каже Мехмед.

Кад се започне прича о суживоту са Србима, Мехмед вели да живе као сав нормалан свокет.

''Срби долазе код нас у продавнице, амбуланту, пошту, јер је то све на нашој страни. И дјеца из Трнова иду у школу у Которско. Све је нормално и никада нисмо имали никаквих проблема откад смо се ми Которани вратили у село, тамо 2000. године'', каже Мехмед.

О самом Которском и Бошњацима који овдје живе испричане су многе легенде. Једна каже да је 1850. године турски војсковођа Омер-паша Латас са војском дошао у Которско. Његов долазак је значио и обавезу Которанима да га снабдију храном, што им је био велики проблем. Мухтар, један од ученијих људи у Котрском се сјетио и питао Омер-пашу Латаса кад планира да напусти Которско, а он је одговорио да ће сачекати петак, клањати џуму и послије молитве напустити Которско. Довитљиви Мухтар је окупио људе и одлучио да се џума клања у уторак. Омер-паша Латас је био изненађен што Которани џуму умјесто петком клањају уторком, на шта су му они казали да су мало другачији, а на то им је турски војсковођа узвикнуо: „Башка Турци, башка Которани".

Црква

Колико су Срби омаловажавани у свом дјелу Которског или селу Трново, од стране власти у Добоју, показује и податак да већ десет година у овом мјесту пропада темељ за цркву и да нико од попова из Добоја, а ни људи на власти, неће да гради цркву у Трнову. Сада на ливади на којој је темељ, народ напаса стоку.

Школски програм

У Которском постоји и ОШ „Милош Ракић" и у њу иду дјеца и бошњачке и српске националности. Бошњака има мало више. Наставници су и Бошњаци и Срби, а учи се по стандардном наставном програму, као и у свим школама Републике Српске. У овој школи никада, ни Бошњацима ни Србима није сметало какав је наставни програм, као што је био случај у Коњевић Пољу, кад су Бошњаци одбили да раде по наставном програму Републике Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.