В.д. директори пуне џеп, институције плаћају цех

На ову веома честу појаву упозорили су ревизори Канцеларије за ревизију институција БиХ у годишњем извјештају за 2015. истакавши да је то још једна година у којој није дошло до значајнијих помака у вези са предугим трајањем и пречестим посезањем за техничким мандатом.

- Надлежна тијела нису донијела било какав акт којим би прецизније била уређена проблематика у вези са истеком мандата изабраним и именованим особама, те поступање свих релевантних фактора када наступи такав проблем. Имајући у виду природу проблема, различита тумачења доводе до нејасноћа у вези са овлашћењима особа која се налазе у техничком мандату - упозорили су ревизори.

С обзиром на то да се ради о неуређеној проблематици, ревизори сматрају да је могуће да то доведе у питање капацитет овлашћења којима може располагати особа у техничком мандату, а тиме и капацитет у којем може функционисати институција на чијем је челу.

- Технички мандат би требало да буде привремено рјешење само у посебним ситуацијама када из објективних разлога не може доћи до правовременог постављења или именовања руководиоца или руководства институције и у складу с тим га треба и третирати. Дужину трајања техничког мандата треба свести на најмању могућу мјеру кроз правовремено покретање законом прописаних процедура за избор и именовање или постављење - навели су ревизори, уз препоруку Савјету министара БиХ да прецизно уреди технички мандат како би био дефинисан опсег овлашћења која могу имати особе на које се он односи.

Највећи проблем, када је ријеч о техничком мандату, био је у Регулаторној агенцији за комуникације (РАК) БиХ, гдје је Кемал Хусеиновић био вршилац дужности директора невјероватних седам година. Њему је мандат истекао 2007. године, а позицију је напустио тек у децембру 2014. године када је поднио оставку. Савјет РАК-а је након конкурсне процедуре предложио Савјету министара да за директора именује Срђана Рајчевића, али то није учињено због политичких разлога. Тиме је продужена ера у којој су РАК-ом управљали директори у техничком мандату, а прекинута је тек ове године када је директор постао Предраг Ковач.

Посланик СНСД-а у Парламенту БиХ Лазар Продановић каже да конкурс за избор челника институција и агенција треба расписивати пола године раније, а не да се чека истек мандата.

- Има људи које у техничком мандату држе до пензије или случајева да технички мандат траје дуже него сам мандат. Такве ствари су недопустиве за озбиљну државу. Најдрастичнији примјер је био бивши директор РАК-а који је в.д. био дуже од седам година. Ревизори упозоравају, али изгледа да у институцијама БиХ то остаје мртво слово на папиру јер настављају да раде по свом - рекао је Продановић.

Члан Комисије за финансије и буџет Дома народа Парламента БиХ Драгутин Родић из ДНС-а истиче да су на сједницама комисија увијек упозоравали да проблем са техничким мандатима мора бити законски ријешен.

- Моћ комисије једног и другог парламентарног дома је да кроз анализу ревизорских извјештаја констатује неправилности у раду. Када те неправилности констатује и документе усвоји Дом народа, онда су то обавезујући акти који иду према Савјету министара. То што Савјет министара и друге институције ништа не раде када је ријеч о техничким мандатима вјероватно је линија мањег отпора, а људима у техничком мандату омогућава да лагодно живе док не ријеше свој статус на другом мјесту - рекао је Родић.

Посланик СДС-а у Представничком дому Парламента БиХ Борислав Бојић рекао је да је веома коректно упозорење ревизора када је ријеч о техничком мандату.

- Те ствари се морају законски уредити и прецизирати. Не видим ниједног разлога да то Савјет министара не уради - рекао је Бојић, чије страначке колеге и коалициони партнери сједе у Савјету министара БиХ.

Пола апарата у статусу в.д.

Савјет министара БиХ је прошле године именовао више од стотину особа, а добар дио њих били су у статусу вршилаца дужности.

Осим у бастиону техничких мандата РАК-у, вршиоци дужности директора лани су били, између осталих, у Архиву БиХ, Агенцији за пружање услуга у ваздушној пловидби, Фонду за повратак, Центру за уклањање мина и Агенцији за рад и запошљавање. У техничком мандату били су и челни људи Института за интелектуално власништво, Агенције за развој високог образовања и осигурање квалитета, Дирекције за економско планирање, Агенције за лијекове и медицинска средства и многим другим институцијама на нивоу БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.