Усвојен хрватски Приједлог изборног закона БиХ

За приједлог је гласало осам делегата - пет хрватских и три српска, против су била четири бошњачка, а два српска су била уздржана.

Ријеч је о приједлогу измјена и допуна које је утврдио Хрватски народни сабор /ХНС/, а којима се регулише избор хрватског и бошњачког члана Предсједништва БиХ из Федерације БиХ /ФБиХ/, те спроводе одлуке Уставног суда БиХ, које се односе на избор делегата у Дому народа ФБиХ и изборе у Граду Мостару.

Предложени закон је по хитном поступку разматран на сједници Дома народа почетком маја, када га је Клуб бошњачких делегата у Дому народа прогласио штетним по витални интерес бошњачког народа, након чега је тај предмет упућен Уставном суду БиХ на одлучивање.

Уставни суд БиХ је почетком овог мјесеца утврдио да Приједлогом закона о измјенама и допунама Изборног закона БиХ није повријеђен витални интерес бошњачког народа, те да поступак његовог усвајања треба спровести према процедури из Устава БиХ.

Гласању је претходила жучна расправа о предложеном закону током које је предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Бариша Чолак истакао да су хрватски представници у парламенту БиХ спремни прихватити сва рјешења измјена и допуна Изборног закона, а не само ова, која ће уважити принцип легитимне заступљености.

"И Уставни суд БиХ у својој је одлуци нагласио принцип легитимне заступљености", рекао је Чолак, оцијенивши да треба искористити вријеме до краја године како би БиХ добила измјене Изборног закона, које ће омогућити спровођење избора и имплементацију изборних резултата.

Он је истакао да су хрватски представници отворени за спровођење пресуда Европског суда за људска права за које је потребна промјена Устава БиХ.

"За промјену Устава потребна је већина, а сви знамо како је она сад крхка", додао је Чолак.

Хрватски делегати Зденка Џамбас и Љиља Зовко изнијеле су став да су медијски извјештаји који су услиједили након покретања питања заштите виталног интереса Бошњака проузроковале негативну слику у јавности о предложеном закону, али и предлагачима.

"Кад имате медије, имате све, а ми знамо да Хрвати немају медије и ми потписници овог закона нисмо имали прилику да га објаснимо", рекла је Џамбасова и навела да посљедице оваквог представљања у јавности предложених измјена и допуна Изборног закона иду до манифестовања мржње према хрватском народу.

Зовкова је изразила жаљење што се све ово догодило у Дому народа, за који каже да треба да штити БиХ и Устав БиХ.

Она је истакла да су предложене одредбе о избору делегата у Дом народа ФБиХ усклађене са Уставом БиХ и додала да конститутивни народи треба да имају исти број делегата, а не кантони.

Хрватски делегат Мартин Рагуж у расправи је изразио наду да ће предложени закон о измјенама и допунама Изборног закона БиХ подстаћи процес тражења рјешења за избор чланова Предсједништва БиХ, Дома народа ФБиХ и изборе у Граду Мостару.

"Ово не спречава да се постигне и договор који ће спровести одлуку жСејдић-Финциж", оцијенио је Рагуж и додао да се злоупотребом питања заштите националног интереса блокира рад Дома народа.

Тврдећи да се у БиХ жели задржати статус кво, Рагуж је рекао да је то стање у којем један народ има државу, а други нема право да бира своје легитимне представнике.

Марио Караматић из Хрватског клуба делегата става је да предложена рјешења доводе у равноправан положај Хрвате у БиХ са осталима.

Изразивши противљење доношењу измјена и допуна Изборног закона по хитном поступку, замјеник предсједавајућег Дома народа Сафет Софтић рекао је да су представници Бошњака у Дому народа у апелацији Уставном суду навели да предложени закон не рјешава питања која су предмет измјена изборног законодавства.

"Зашто је предлагач овако важну материју упутио у хитну процедуру, зашто је ускратио интервенције на закон када знамо да је изборно законодавство по важности одмах иза устава једне земље", упитао је Софтић и изразио увјерење да нема "политичке математике" у Представничком дому која ће обезбиједити да се изгласа овај закон.

Предсједавајући Клуба бошњачких делеагата Халид Гењац става је да измјенама и допунама Изборног закона треба ријешити питање манипулације одређеним изборним недореченостима, као што је избор у Дом народа Федерације БиХ, те провођење одлука Уставног суда БиХ.

Он се успротивио хитној процедури за овај закон, истичући да нема рјешења за Изборни закон без дијалога и искреног опредјељења да се ово питање ријеши.

Према његовим ријечима, Бошњаци у садржају предложеног закона налазе да постоје ствари које су штетне.

"Повјерење, не инжењеринг треба да изражава Изборни закон", рекао је Гењац и додао да СДА има своје рјешење које ће понудити.

Члан Клуба српских делегата Дарко Бабаљ става је да питање договора о изборима у ФБиХ треба препустити Хрватима и Бошњацима и додао да ће данас поднијети оставку на чланство у Интерресорној радној групи за измјену Изборног закона БиХ, наводећи да се на задње три задње сједнице ниједан хрватски члан Групе није појавио.

Замјеник предсједавајућег Дома народа Огњен Тадић нада се да ће питање измјене Изборног закона БиХ бити ријешено прије избора наредне године.

"Свако стварање тензија које може спријечити доношење рјешења не доприноси брзом рјешењу, а боље је да га имамо данас него сутра", закључио је Тадић.

Дом народа усвојио је закључак да се овај законски приједлог упути Представничком дому по хитном поступку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.