Умјетност и култура најбољи амбасадори

Весна Поповић
Умјетност и култура најбољи амбасадори

Култура је велики простор без граница гдје се говори заједничким језиком умјетности и најбољи је амбасадор сваког народа. Како би се кретала, ширила и постала доступна битно је изградити мостове сарадње и размијенити искуства.

 То су углавном уговори, меморандуми и програми културне сарадње, који омогућују шире представљање културе РС у другим земљама, као и културе других земаља у Српској. Њихова улога је развијање директне и континуиране сарадње и размјене између установа, умјетника и стручњака на свим подручјима културе и умјетности од објављивања књижевних дјела, презентације филмова и умјетничких изложби, гостовања позоришних умјетника те учествовање на међународним културним манифестацијама и скуповима.

 Умјетност нема граница

Директор Музеја савремене умјетности РС Сарита Вујковић је рекла да је од потписивања меморандума о сарадњи између Министарства културе и информисања Републике Србије и Министарства просвјете и културе Републике Српске први реализовани пројекат била изложба "Добровић, Шумановић, Коњовић, Шупут - Европски контексти".

- Изложба је била отворена од 12. јуна до 22. јула, а Музеј ју је приредио у сарадњи са Галеријом Матице српске из Новог Сада - рекла је Вујковићева.

Додала је да су Музеј савремене умјетности РС и Галерија Матице српске потписали и споразум о сарадњи, који се везује на протокол два министарства, а односи се на период од 2014. до 2016. године.

- Споразум подразумијева да обје стране потписнице размјењују искуства у организацији и реализацији пројеката у музејској дјелатности, припремају и реализују заједничке пројекте од обостраног интереса у РС и Републици Србији, размјењују кадрове ради реализације заједничких пројеката, размјењују стручне и научне радове и објављују их у сопственим публикацијама и другим издањима и размјењују информације од обостраног интереса - прецизирала је Вујковићева.

Додала је да су у сарадњи са Културним центром Београда, Музејом савремене уметности Војводине из Новог Сада и SEEcult.org порталом за културу југоисточне Европе, реализовали изложбу Бреде Бебан "Let's call it love/ Назовимо то љубав.

- Од 31. јула до 22. августа приказан је досад најцјеловитији увид у мултимедијални опус ове познате југословенске и европске умјетнице - нагласила је Вујковићева.

Изложба Младена Миљановића "Врт уживања" у продукцији Музеја савремене умјетности РС, са којом је овај умјетник представљао БиХ на 55. венецијанском бијеналу, гостовала је у Културном центру Београд од 28. августа до 20. септембра.

- Била је ово прилика да оригиналном поставком Павиљона БиХ у Београду још једном подсјетимо публику на овај значајни пројекат Музеја - истакла је Вујковићева.

Објаснила је да је и актуелна изложба у Музеју "Светлост у мраку Првог светског рата - Врхунска остварења протагониста импресионизма у Србији" такође резултат ове сарадње.

- Ријеч је о пројекту, који је Народни музеј у Београду приредио у част 170 година од свог оснивања, а истовремено то је и најзначајнији пројекат из области ликовних умјетности у Србији којим се обиљежава 100 година од почетка Првог свјетског рата - рекла је Вујковићева и додала да је изложба отворена до 2. новембра.

 Очување историјског насљеђа

Из Архива Републике Српске поручују да су претходних мјесеци са Архивом Југославије у Београду поводом 100 година од почетка Првог свјетског рата у Београду организовали изложбу "Млада Босна и Сарајевски атентат".

- Са истом изложбом гостовали смо у Новом Саду, а ту поставку ће видјети и публика у Сомбору - рекао је помоћник директора Архива РС Бојан Стојнић.

Изложба докумената "Млада Босна и Сарајевски атентат" приказала је пет тематских цјелина: "Млада Босна", "Завјереници и извршиоци Сарајевског атентата", "Сарајевски атентат", "Јулска криза 1914" и "Страдања Срба у Босни и Херцеговини" и 249 докумената и фотографија који говоре о атентату "Младе Босне" на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914. године, догађају који већ 100 година заокупља интересовање не само научника, публициста и политичара, него и шире јавности. Изложена су документа, не само Архива РС, него и они из Архива БиХ, Историјског архива града Сарајева и библиотека из држава у окружењу.

Према Стојнићевим ријечима, Архив РС је такође гостовао са изложбом "Жељезнице у Краљевини Југославији од 1918. до 1941. године", која је посвећена 140. годишњици изградње прве жељезничке пруге на територији РС.

- Ова поставка представљена је у Историјском архиву у Ужицу, а након тога и у Историјском архиву "Тимочка Крајина" у Зајечару - објаснио је Стојнић.

Поставка садржи 523 експоната и подијељена је на девет поглавља. Ова поставка прво је приказана у Бањалуци, али и у Будимпешти, када је прије двије године била изложена у холу жељезничке станице овог града.

Директор Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Слободан Наградић је рекао да имају дугогодишњу сарадњу са сличним заводом из Србије.

- Имали смо заједничке активности у вези са номинацијом стећака за упис на листу свјетске културне баштине.

Годинама заједно са колегама из Србије радимо на археолошким ископавањима у Скеланима. Предмети који су пронађени рестаурисани су и доступни свима који посјете Скелане, а на томе ће углавном радити стручњаци из РС - објаснио је Наградић.

Додао је да са колегама из Србије сарађују на пројекту чији је циљ да буде проглашен национални парк Дрина.

- Обухватао би десну обалу Дрине у Србији и лијеву обалу Дрине од Вишеграда до Скелана у РС. Активности су већ добро одмакле и очекујемо да ћемо о том питању значајан посао обавити до краја године - рекао је Наградић.

Прецизирао је да би до краја године требало да имају стручни састанак са представницима Завода из Србије на којим ће одлучити са којим регионалним пројектима ће аплицирати за средства из различитих фондова.

 Даске које живот значе

Директор Народног позоришта РС Ненад Новаковић је нагласио да за умјетност нема граница, уговора и држава и да најбоље функционише на основу добрих међуљудских односа.

- Имамо сарадњу са позориштима из Србије као што је Народно позориште, Београдско драмско, "Звездара театар", "Атеље 212" из Београда, затим са Књажевско-српским театром из Крагујевца, Народним позориштем из Ужица, Крушевачким народним позориштем, "Стеријиним позорјем" и Народним позориштем из Новог Сада, те позориштима из Суботице и Зајечара - рекао је Новаковић.

Поред позоришта из Србије, Новаковић је рекао да имају одличну сарадњу и са позориштима "Гавела" и "Кермепух" из Загреба.

- Са представама смо гостовали на "Јоаким интерфесту" у Крагујевцу, али и у Београдском драмском позоришту. Ускоро ћемо гостовати у Ужицу, а потом идемо у Никшић, гдје смо остварили сарадњу са Народним позориштем Црне Горе - навео је Новаковић.

Најавио је да ће љубитељи позоришне умјетности у Народном позоришту РС до краја ове године имати прилике да уживају у гостовањима Београдског драмског позоришта, "Звездаре театра" и "Керемпуха" из Загреба.

- У идућој години планирамо реализацију посебног копродукцијског пројеката у сарадњи са позориштима из Тузле и Загреба. Носилац пројекта је Народно позориште РС, а радићемо три Аристофанове драме у једној - објаснио је Новаковић.

Театар фест "Петар Кочић"

Директор Народног позоришта РС Ненад Новаковић је нагласио да је кроз Театар фест "Петар Кочић" сваке године публици омогућено да погледа представе позоришта из региона. Љубитељи театра ове године били су у прилици да погледају представе "Чаробњак" Народног позоришта из Сомбора, "Мистер Долар" Народног позоришта из Суботице, "Рођендан господина Нушића" "Звездара театра" из Београда, "Глуха свадба" Босанског народног позоришта из Зенице, "Трпеле" Београдског драмског позоришта и "Чудо у Поскоковој Драги" Сатиричког казалишта "Керемпух" из Загреба те представа "Преваранти у сукњи" Књажевско-српског театра из Крагујевца.

Планови

Директор Музеја савремене умјетности РС Сарита Вујковић је најавила да ће сарадња са институцијама са којима су већ партнерски реализовали заједничке пројекте бити настављена.

- Са Музејом савремене уметности Војводине у 2015. години планирамо да реализујемо двије изложбе, у Бањалуци и Новом Саду. Остварићемо сарадњу и са неким музејима са којима још нисмо имали прилике да сарађујемо, као што је Музеј историје Југославије, док су Музеј савремене уметности Београд, Културни центар Београд, Галерија Матице српске у Новом Саду, Спомен-збирка Павле Бељански институције са којима је успјешна сарадња већ успостављена и у будућем периоду очекујемо њено јачање на свим нивоима - прецизирала је Вујковићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана