Убијену дјецу нећемо заборавити

Жељка Домазет
Убијену дјецу нећемо заборавити

Источно Сарајево - Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић поручио је јуче у Источном Сарајеву да институције Српске морају да истрају на томе да злочинци који су убијали српску дјецу у Српском Сарајеву морају да одговарају.

На обиљежавању Дана сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева у дворишту Основне школе “Свети Сава” у Источном Новом Сарајеву, гдје је положено цвијеће на спомен-обиљежју убијеној дјеци, служен парастос и одржан историјски час, премијер Српске је поручио да Република Српска, српски народ и наша дјеца никада не смију и неће дозволити да тај злочин буде заборављен.

- Одговорни морају изаћи пред лице правде и одговарати за почињене злочине. За више од 450 дјеце која су убијена широм Српске нема одговорних, а истовремено су Срби оптужени за злочине. Да има одговорности, на другој страни сами би предали те злочинце и тиме бар мало опрали своју савјест, уколико је имају - нагласио је Вишковић.

Он је истакао да су Срби за помирење и толеранцију, али да починиоци оваквих злочина морају да одговарају.

- Срби никада никога нису угрожавали и нећемо то чинити ни у будућности, али не можемо дозволити да се овакве ствари дешавају према нашој дјеци и да нико за то не одговара - нагласио је Вишковић.

Међу убијеном дјецом Српског Сарајева биле су и дјевојчице Милица Лаловић и Наташа Учур, симболи страдања српске дјеце на подручју Српског Сарајева. Бездушне убице су 11. марта 1995. године пуцале са зграде “Лориса” на десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу, које су се играле ластиша испред зграде. За тај злочин, као и у многим другим случајевима убистава српске дјеце, нико никада није одговарао.

Сарајка Фатима Бајрамовић свједочила је да је то учинио Сејо Пискић, припадник 101. бригаде Армије РБиХ, који је рођен 1956. године у Грачаници. Свједоци су испричали да се Пискић јавно хвалио да је из снајпера убио дјевојчице и још 20 Срба у насељу Грбавица. Он никада није процесуиран, овај случај не постоји у правосудним институцијама, а данас нема информација ни гдје се Пискић налази.

Упућени у функционисање тадашње Армије РБиХ тврде да је Пискић био само дио ланца команде и да је из снајпера, као и остали снајперисти из дијела града под муслиманском контролом, на српска подручја пуцао по задатку свог команданта, што значи да би за овај злочин морали да одговарају руководиоци 101. бригаде или они који су им у систему командовања били надређени.

Поред премијера Српске, вијенце за побијену дјецу положили су потпредсједница Народне скупштине РС Соња Караџић-Јовичевић, шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламента БиХ Сташа Кошарац, градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић, начелник Источног Новог Сарајева Љубиша Ћосић, директорица ОШ “Свети Сава” Данијела Мрда и чланови породица погинуле дјеце.

Нема истраге

Из Агенције за истраге и заштиту БиХ саопштили су да никада нису истраживали убиство дјевојчица Наташе Учур и Милице Лаловић, нити располажу другим корисним информацијама у вези са тим догађајем.

Из Удружења породица погинулих бораца и несталих цивила сарајевско-романијске регије истичу да не изненађује то што ни овај случај није судски процесуиран јер је то постала пракса правосудних институција БиХ када је ријеч о српским жртвама.

 

Пуцњи у примирје

Непосредни свједок страдања дјевојчица, бивши припадник Војске Републике Српске Предраг Чаркић, испричао је детаље овог мучког и свирепог убиства дјевојчица.

- Нас шест војника сједило је за столом. Пили смо кафу, јели, шалили се. Било је лијепо вријеме, уобичајен дан. Примирје. Мир и тишина, више народа на улицама. Колико се сјећам, тог је дана у Сарајево дошао предсједник Француске Франсоа Митеран - испричао је Чаркић.

Сјећа се да су се дјевојчице играле ластиша најдаље пола метра од њих, док су у непосредној близини дјечаци играли фудбал.

- Могли смо их, малтене, руком дохватити. Наједном су се зачула два узастопна пуцња, паде прво једна, па друга. Скочили смо, покупили их и склонили у заклон. Кажу да је био један снајпериста. Ма, немогуће да је један јер убијене су у игри, у покрету - наводи Чаркић.

Он је сигуран да је пуцано са подручја зграде “Лориса” и некадашњег Трга Пере Косорића, а садашњег Трга хероја.

Чаркић указује на чињеницу да убице нису пуцале у њих - војнике који су били у униформи и видљиви исто као што су биле видљиве и дјевојчице него у дјецу како би њихов злочин био још страшнији. Према његовим ријечима, тако не ради ни животиња кад убија.

- Нисмо одговорили јер смо строго поштовали примирје. Хтјела је наша војска да изађе на линију и пуца, али пошто је било примирје, наредба је била да се не смије пуцати - објаснио је Чаркић.

Он је навео да родитељи једне од убијених дјевојчица годинама нису имали дјеце и да је, након што су добили потомка, “неки идиот све то уништио”.

Он наглашава да Милица и Наташа нису једине дјечје жртве безумних убица, а као примјер наводи случај убиства дјечака Срђана, чији је отац био курир у општини Српско Ново Сарајево.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана