У протекле три године на јавне конкурсе у БиХ жалило се 1.357 особа, а само један је поништен

klix.ba
У протекле три године на јавне конкурсе у БиХ жалило се 1.357 особа, а само један је поништен

Сарајево - На провођење јавних конкурса у институцијама БиХ и Федерацији БиХ од 2015. године до 2017. године жалило се укупно 1.357 особа. Одбор државне службе за жалбе БиХ и Одбор државне службе за жалбе ФБиХ уважили су укупно 602 жалбе, а само у једном случају у ФБиХ поништен је јавни конкурс.

Пријем службеника у државним институцијама на централном и ентитетском нивоу проводи се путем јавних конкурса које у име институција БиХ расписује Агенција за државну службу БиХ, односно у име ентитетских органа власти Агенција за државну службу Федерације БиХ и Агенција за државну управу РС-а.

Систем запошљавања у органима власти честа је тема спекулисања у БиХ с обзиром на то да је досадашња пракса показала како се у државне институције масовно запошљавању подобне особе повезане с политичким странкама или политичарима појединачно.

Грађанима БиХ који аплицирају на јавне конкурсе остављена је могућност да се жале одборима државне службе за жалбе уколико сматрају да су приликом запошљавања државних службеника прекршене одредбе закона које регулише систем јавног запошљавања.

Из Одбора државне службе за жалбе Босне и Херцеговине казали су нам да су од 2015. године до 2017. године примили укупно 174 жалбе везане за јавне конкурсе.

Како кажу, у 2015. години укупно је запримљена 51 жалба на конкурсну процедуру, од чега је 5 жалби уважено, 19 одбијено, у 5 жалби је обустављен поступак, а 22 жалбе су пренесене у 2016. годину.

Током 2016. године укупно је запримљено 65 жалби на конкурсну процедуру, од чега је 8 жалби уважено, 49 одбијено, у 2 жалбе је обустављен поступак, једна жалба је одбачена, а 5 их је пренесено у 2017. годину.

Што се тиче 2017. године, укупно је запримљено 58 жалби на конкурсну процедуру, од чега је 14 жалби уважено, 42 одбијене, у једној жалби је обустављен поступак, а једна жалба је одбачена.

"Одбор државне службе за жалбе од свог оснивања до данас нема законске надлежности у погледу поништења јавних конкурса", рекли су нам из Одбора државне службе за жалбе Босне и Херцеговине.

Знатно више жалби у протекле три године примио је Одбор државне службе за жалбе ФБиХ који је из области провођења јавних конкурса (путем овог института запошљавају се само државни службеници) примио укупно 1.183 жалбена предмета и то 2015. године 321, 2016. године 398 и 2017. године 464 жалбе.

Одбор за жалбе ФБиХ надлежан је за одлучивање у другом степену о свим жалбама које се изјаве на рјешења руководилаца органа државне службе, о жалбама које се изјаве на одлуке дисциплинске комисије и жалбама које се изјаве на одлуке директора Агенције за државну службу ФБиХ.

У протекле три године Одбор државне службе за жалбе ФБиХ запримио је укупно 3.719 предмета. Односно, 2015. године 1.188 предмета, а од тога је одбијено 756, уважено 240, одбачено/обустављено 86, а незавршено 106 предмета.

Нешто више предмета, односно 1.293 предмета, пристигло је у 2016. години, а од тога је одбијено 799, уважено 228, одбачено/обустављено 33, а незавршено 233 предмета.

Што се тиче 2017. године, Одбор је прошле године запримио 1.238 предмета, а од тога је одбијено 706, уважено 120, одбачено/обустављено 64 и незавршено 348 предмета.

На питање да ли је Одбор државне службе за жалбе ФБиХ поништио иједан конкурс у протекле три године због одређене жалбе, одговорили су нам да је у једном случају откако постоји одбор и то 2015. године поништен јавни конкурс.

"Ријетко се или готово никада не учине неправилности које би захтијевале поништење јавног конкурса. Немамо податак ни да је икада суд поништио јавни конкурс", казали су нам из Одбора државне службе за жалбе ФБиХ.

Посебан проблем у систему запошљавања у државној служби представља чињеница што упркос томе што је БиХ једна од најкорумпиранијих земаља у регији, власти ни до данас нису укинуле дискреционо право директорима јавних предузећа или руководилаца у државним институцијама да сами одаберу кога ће запослити, без обзира на позицију тог кандидата на ранг-листи.

Демократска пракса јасно налаже да се дискреционо право на запошљавање може користити само уколико постоји јавни интерес за такав вид ангажовања. С правом се поставља питање због чега је за институционални апарат запошљавање сарадника, савјетника и осталих државних службеника и намјештеника национални интерес.

Систем запошљавања у институцијама БиХ боље је регулисан од система запошљавања у ФБиХ с обзиром на то да Закон о државној служби у институцијама БиХ прецизира да државног службеника поставља Агенција за државну службу БиХ у складу с резултатом који је кандидат постигао у изборном процесу, уз претходно прибављено мишљење мјеродавне институције.

Упркос томе, спорна су и постављања Агенције за државну службу БиХ, посебно уколико се узме у контекст недавна изјава министра иностраних послова БиХ Игора Црнадка како је у његовом мандату запослено највише државних службеника у Министарству иностраних послова БиХ.

Та изјава јасно указује на то да политичари директно могу утјецати на одабир особа које ће бити запослене на основу јавних конкурса у државним институцијама, односно да могу чак бирати и које етничке припадности ће бити особе које ће бити примљене у радни однос.

Док међународна заједница годинама упозорава власти како се морају ухватити укоштац с реформом јавне управе, јавност у БиХ свакодневно свједочи информацијама да су путем јавних конкурса у државне институције запослена браћа министара, бивши савјетници те остала многобројна родбина и пријатељи бх. званичника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана