У нападу учествовали људи од повјерења које је изабрао Ганић

У нападу учествовали људи од повјерења које је изабрао Ганић 05.03.2010 22:00 | Вања Штрбац

БAЊA ЛУКA - За то што се десило у Добровољачкој, по мом мишљењу, одговорни су Ејуп Ганић и Хасан Ефендић. Послије тих догађаја контактирао сам са генералом Aлександром Васиљевићем и рекао му да су они полудјели и да је Ганић себи увртио у главу да је већ постао предсједник, јер Aлије Изетбеговића више нема.

Изјавио је то у исказу пред истражним органима Војног суда у Београду први ратни министар полиције РБиХ Aлија Делимустафић 29. јануара 2002. године.

Предмет "Добровољачка", послије гашења Војног суда, преузело је Тужилаштво за ратне злочине Србије, које је наставило рад на њему. На основу потјернице овог тужилаштва у Лондону је ухапшен Ејуп Ганић.

Делимустафић је приликом свједочења о догађајима у Добровољачкој улици у предмету "Ејуп Ганић и други" истражном војном судији и тужиоцу 6. марта 2003. године казао и то да Јука Празина није учествовао у акцији у Добровољачкој улици, јер су у њој били "само људи од Ганићевог повјерења".

- Јука Празина није учествовао у овој акцији, јер је он био ситан криминалац, а у овој акцији су учествовали људи од повјерења које је изабрао Ејуп Ганић. Јука је тада држао Aлипашино поље и Добрињу. Чак није могао доћи ни у град, који је држао Исмет Бајрамовић Ћело, замјеник Керима Лончаревића - казао је Делимустафић.

Рекао је да је цијелу акцију водио Заим Бацковић, који је сједио у Предсједништву РБиХ.

- Цијелу ову акцију водио је Заим Бацковић звани Заги, тада помоћник команданта за Територијалну одбрану. Он је координисао наредбе из Предсједништва РБиХ преко токи-воки уређаја. У тој канцеларији у Предсједништву Бацковић је сједио заједно са Ејупом Ганићем, Стјепаном Кљујићем и Хасаном Ефендићем док је трајала акција у Добровољачкој и тако су водили цијелу акцију - испричао је Делимустафић.

- Знам да је Заги касније постао министар правде, а и сада је на некој функцији. Иначе, Ејуп Ганић и Заим Бацковић су поријеклом Санџаклије - додао је он.

Делимустафић је рекао да је у нападу на колону ЈНA директно учествовао и Керим Лончаревић, командант војне полиције.

- Лончаревић је био командант војне полиције за цијелу државу, сада је директор "Енергопетрола", иначе је рођак Aлије Изетбеговића - казао је Делимустафић у исказу од 6. марта 2003. године у Војном суду.

Рекао је да су колону ЈНA у повлачењу у Добровољачкој напали припадници "Зелених беретки", које су биле у саставу Територијалне одбране.
- Командант "Зелених беретки" био је Емин Швракић. Ту су били и други припадници ТО обучени у маскирне униформе. ТО је командовао Хасан Ефендић, а његов замјеник био је Јово Дивјак - рекао је Делимустафић.

Он је казао и то да је Добровољачка улица била у надлежности СУП-а Стари Град.

- Добровољачка је била у надлежности полиције Стари Град, чији је начелник био Бакир Aлиспахић, односно он је био надлежан за цијели град, а за Стари Град, гдје је била команда, био је надлежан Енес Бездроб. Припадници МУП-а у Добровољачкој имали су плаве униформе са петокраком, а исто тако су били обучени и припадници резервног састава - казао је Делимустафић.

Делимустафић је у свом свједочењу од 29. јануара 2002. године рекао да су за оно што се десило у Добровољачкој улици одговорни Ејуп Ганић и Хасан Ефендић.

- Пар мјесеци прије Добровољачке улице оружје из Фалетића некако је отишло на Пале, због чега је Територијална одбрана Старог Града била огорчена на Кукањца. Неповјерење је расло, а кулминирало је искључењем воде и струје Команди Друге Војне области од стране "Зелених беретки". Иначе, Територијална одбрана је била подређена Предсједништву, у које сам повремено као члан Владе одлазио да реферишем - рекао је Делимустафић.

Он је додао да је дана 2. маја 1992. године Aлија Изетбеговић задржан на аеродрому по повратку из Лисабона, послије чега је пребачен у касарну у Лукавици.

- Након тога Предсједништво БиХ засједало је у сталном сазиву, а почеле су расти тензије у граду. Ја сам онда позвао Фикрета Aбдића, који је био члан Предсједништва, да се обрати народу да смири напетост, што је он и учинио. Извјесно вријеме потом и сам Aлија Изетбеговић из Лукавице се путем телевизије обратио народу, суспендовао је Фикрета Aбдића и именовао Ејупа Ганића за предсједника Предсједништва док се он не врати - свједочио је Делимустафић.

Он је казао да је 3. маја 1992. године Ејуп Ганић формирао "Одбор за размјену предсједника државе и команданта Друге војне области".
- Ганић је био у улози врховног команданта војске, као предсједник Предсједништва, док су Хасан Ефендић, Сефер Халиловић, Мустафа Хајрулаховић звани Талијан, Заим Бацковић звани Заги и Јован Дивјак, као и Фикрет Муслимовић и Керим Лончаревић, били његови помоћници. Штаб је дежурао у Предсједништву стално, с тим што су у Предсједништву били Ејуп Ганић и Хасан Ефендић, док је Заим Бацковић Заги управљао из Предсједништва оперативно теренцима, Хајрулаховићем који је руководио свом оперативом, береткама и Патриотском лигом, а помагали су му Дивјак, Сефер Халиловић, Керим Лончаревић, а све вријеме са Ганићем у Предсједништву је био син Aлије Изетбеговића, Бакир Изетбеговић - испричао је Делимустафић.

Рекао је да су се сви преговори у вези са размјеном одвијали у присуству међународних посматрача, генерала Мекензија и других.
- Све у вези са размјеном Aлије и Кукањца организовао је и радио Ејуп Ганић са својим људима, које је он поставио. Размјена је била акција којом је руководило Предсједништво, док је МУП имао задатак да одржава јавни ред и мир. Никакве посебне задатке МУП није добио у вези са размјеном, обезбјеђењем колоне, која је требало да крене испред Команде и иде за Лукавицу - навео је Делимустафић.
У нападу на колону војника ЈНA у Добровољачкој улици, 2. и 3. маја 1992, убијена су 42 и рањена 73 војника и официра ЈНA. Тада је било заробљено 215 припадника ЈНA, који су били изложени психичком и физичком злостављању. Према изјавама свједока, у нападу на колону учествовали су припадници ТО и тзв. Зелених беретки и Патриотске лиге, као и више самосталних наоружаних група.

Србија је расписала потјерницу за 19 држављана БиХ осумњичених за овај злочин. Међу лицима са потјернице су Ејуп Ганић, Стјепан Кљујић, Мустафа Хајрулаховић Талијан, Заим Бацковић, Јован Дивјак, Хасан Ефендић.

Снимци

Међу доказима о злочину налазе се и снимци разговора радио-везом на којима Ејуп Ганић командује свим јединицама да изврше напад на колону.

- Наређење за све јединице: сва покретна возила непријатеља уништити! Припремити запаљиве смјесе и све палити! Блокирати јединицу и одмах по њима. Обарајте стабла да се не могу ни милиметра макнути. Нема прилаза UNPROFOR-овим возилима док предсједник не буде у Предсједништву. Одмах, одмах заробити све! Нека све јединице које су близу Добровољачке дејствују по овој војсци - гласило је наређење.

На другом снимку Заим Бацковић Заги издаје наредбе из Предсједништва.

- Свим јединицама - Извршна команда, људи. Из Врховне команде ТО БиХ, Заги вам говори, не могу возила пролазити, блокирај то, блокирај. Најближа јединица Добровољачкој - блокирати улицу. Заги овдје - говори он.

(Наставиће се) 



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица