У џепу армије чиновника 2,87 милијарди КМ
Сарајево - Бруто плате и накнаде запослених у институцијама БиХ у протеклих пет и по година извукле су из буџета 2,87 милијарди КМ, што је тек нешто мање од годишњег буџета Српске.
Док се званичници у јавним иступима залажу за штедњу на свим пољима, износ за плате је од 2012. до краја 2016. године порастао за 8,4 милиона марака. Тај тренд ће, судећи према подацима о извршењу буџета институција БиХ за прву половину ове године, највјероватније бити настављен. За бруто плате и накнаде запослених је само за шест мјесеци ове године издвојено 263,2 милиона КМ, што је за око пола милиона више у поређењу са истим периодом лани.
У министарствима, канцеларијама, агенцијама, дирекцијама и другим институцијама БиХ, којих има укупно 75, запослено је више од 22.000 особа, а често се могу чути тврдње да је чак и бивша Југославија имала мање запослених у административном апарату. Највише особа радну књижицу је похранило у Министарству одбране БиХ - готово 10.000, а значајан дио радника распоређен је и у институцијама за које нико не зна шта им је сврха, нити има ефеката од њиховог постојања.
Упоредна анализа издатака за плате и накнаде запослених од 2012. године до краја јуна ове године показују да је сваке године за те намјене потрошено више од 515 милиона марака и да је просјечан број запослених износио око 22.000. Највише новца дато је прије двије године када је у џеповима запослених завршило 527,89 милиона, а руководиоци институција су у извјештајима о извршењу буџета повећања правдали ангажманом нових радника који су им неопходни за рад, промјенама у обрачуну минулог рада и новим порезима након катастрофалних поплава 2014. године.
Парламентарци и невладин сектор упозоравају да, уз баснословне износе за плате, не треба заборавити и да огроман новац одлази за исплату других накнада трошкова запослених који имају право да траже новац за долазак на посао, топли оброк или регрес. Подаци из извјештаја о извршењу буџета указују да је за те намјене сваке године одлазило око 100 милиона марака.
Посланици у Представничком дому Парламента БиХ из РС истичу да због великих расхода и тенденције њиховог раста треба да буде отворена озбиљна расправа о томе које су институције заиста потребне БиХ и са колико запослених. Јасно је, кажу, да је на многа мјеста дошао страначки кадар.
Посланик СНСД-а у Парламенту БиХ Милица Марковић каже да више од половине буџета БиХ, који прелази милијарду марака, одлази на плате.
- Јасно је да се велика маса новца троши на запошљавање људи који ничему не користе, осим да примају плате. СНСД се у више наврата залагао за озбиљну анализу свих институција, јер на нивоу БиХ постоји много институција за које грађани никада нису чули, нити имају корист од њих, а запошљавају 20, 30 па и 50 особа за које нико не зна шта раде и који су ефекти њиховог рада. Једино што знамо је да се воде на платном списку институција БиХ - рекла је Марковићева и додала да РС има посебан интерес за ту анализу, јер се новац за њихове плате дијелом прикупља и од пореских обвезника у Српској.
Сличан став дијеле и економисти, који посебно подвлаче несклад ових трошкова са општом економско-социјалном сликом БиХ и далеко мањим примањима у привреди.
- Институције БиХ се комотно понашају, што се тиче запошљавања, а тиме и плата. Требало би да поведу рачуна о примањима запослених, али и уопште о трошковима. Њихов став, а они се позивају на закон, јесте да генерално могу да троше колико хоће и за шта хоће, а овима другима шта остане - наглашава члан Удружења економиста РС - SWOT Предраг Дудуковић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
