У НДХ било више од 1.000 стратишта српског народа

"У борби за истину и правду морамо институционално и појединачно да се бавимо прикупљањем архивске грађе, организовањем научних скупова и конференција, снимањима документарних филмова и телевизијских емисија. Српске жртве, наше претке, не можемо и не смијемо заборавити", наглашава Мишина у интервјуу Срни.

Он оцјењује да је у свему веома значајна улога Музеја жртава геноцида.

"Музеј је основан ради очувања трајног сјећања на жртве геноцида над Србима, прикупљања, обраде и коришћења података о њима и остваривању обавеза из Међународне конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида", напомиње Мишина.

Ова установа се може бавити и прикупљањем, обрадом и коришћењем података о геноциду над Јеврејима, Ромима, те припадницима других народа и националних мањина.

"Задаци Музеја су прикупљање, обрада и чување података о појединачним и групним жртвама злочина геноцида и другим чињеницама - принудно расељавање, узимање талаца, одвођење у логор, принудни рад, пљачка имовине, употреба недозвољених средстава у борби, уништавање и пљачка културно-историјских споменика и добара", наводи Мишина.

Према његовим ријечима, задаци су и прикупљање, обрада и чување грађе о злочинима геноцида, извршиоцима злочина геноцида, спасиоцима жртава, те утврђивање и обиљежавање мјеста страдања жртава.

Мишина је нагласио да је најзначајнији пројекат Музеја онај који се односи на жртве Другог свјетског рата 1941-1945. године.

"Циљ пројекта је поименично утврђивање жртава Другог свјетског рата са пуном идентификацијом, без обзира на националну, вјерску, етничку, идеолошку и војноформацијску припадност", каже Мишина за Срну.

Посебна тема интересовања Музеја јесте страдање српског народа у НДХ.

"О томе смо организовали конференције, сачинили зборнике, а припремамо документарне филмове. У средњим школама у Београду одржали смо историјске часове, с циљем да учимо и подсјећамо надолазеће генерације о страдањима српског народа у 20. вијеку", истиче Мишина.

Он тврди да се историјска наука у вријеме бивше Југославије није много бавила страдањима српског народа у НДХ јер би тако било утврђено ко су злочинци и ком народу припадају, а ко су жртве.

"Сигурно би било утврђено да су највећи злочинци у Другом свјетском рату, на овим просторима, били припадници хрватског народа, а највеће жртве Срби. На тај начин би била урушена политика братсва и јединства", сматра Мишина.

Он подсјећа да је Музеј био организатор и саорганизатор научних скупова у Београду, Њујорку, Бањалуци, Јерусалиму, а кустоси су учествовали на бројним научним скуповима у Србији и иностранству.

У реализацији пројеката, наводи Мишина, Музеј сарађује и размјењује искуства са музејима, институцијама и појединцима у Србији и свијету.

"Ту мислим на жЈад Вашемж у Јерусалиму, Музеј Холокауста у Вашингтону, Визенталов центар у Јерусалиму, Документациони центар у Бечу, Документациони центар за прикупљање грађе о ратним сукобима 1991-1995. године у Бањалуци, документациони центри жВеритасаж у Београду и Бањалуци, Музеј Републике Српске и Хрватски институт за повијест", напомиње Мишина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.