У БиХ се у 2017. години слило 104,78 милиона евра донација

“Делегација ЕУ у БиХ је у 2017. години алоцирала средства у укупној вриједности од 58,44 милиона евра и исплатила 62,16 милиона евра”, истакли су за “Независне” у Министарству финансија и трезора БиХ.

Када је ријеч о овој већој исплаћеној цифри донација, она се односи и на неке пројекте из ранијих година.

Нагласили су да располажу само подацима о средствима земаља које су чланице Форума за координацију донатора (DCF).

Када су у питању појединачни донатори, односно појединачне донације земаља чланица ЕУ, према подацима Министарства, Њемачка је у БиХ алоцирала 23,73 милиона евра, а исплатила је 14,81 милион евра донација.

“Италија, односно италијанска агенција за развојну сарадњу (AICS) алоцирала је грант средства у укупној вриједности од 1,16 милиона евра и исплатила 0,69 милиона евра”, казали су у Министарству.

Према њиховим ријечима, у току прошле године, Словенија је алоцирала и исплатила грант средства у укупној вриједности од по 4,26 милиона евра, док је Мађарска алоцирала и исплатила средства у укупној вриједности од по 0,014 милиона евра.

Додали су да се за пет донатора земаља ЕУ које су чланице Форума за координацију донатора (DCF) подаци још усаглашавају.

У Министарству даље наводе, када је ријеч о улагањима ЕУ делегације у БиХ, да се углавном ради о донацијама, које су подршка кредитним аранжманима.

“Они обично кредитне аранжмане прате грант средствима, на начин да дају одређен дио средстава како би подржали кредит. Дешава се исто да још пристижу донације и средства за поплаве које су се десиле 2014. године”, навели су у Министарству.

Наглашавају да је, када су у питању земље које се налазе у Европи, али нису чланице ЕУ, Швајцарска укупно алоцирала грантове у вриједности о 18,89 милиона евра и исплатила 18,79 милиона евра.

“Краљевина Норвешка укупно је алоцирала и исплатила грантове у вриједности од 4,06 милиона евра”, навели су у Министарству.

Како је појаснио Фарук Хаџић, макроекономски аналитичар, алоцирана средства су у ствари преусмјерена средства, односно она која су обезбијеђена од стране неког.

Казао је да се у неким случајевима дешава да су одређене донације само на папиру, али да оне нису реализоване, односно употријебљене.

“Ако узмемо хипотетички да је Федерацији БиХ одобрено око 450 милиона евра за путне инфраструктуре на коридору 5ц, и да је десет одсто од тога отприлике 45 милиона, који заиста јесу донација и воде се на папиру, али још нису употријебљени, нису стављени у функцију”, казао је Хаџић, те додао да та средства постоје на папиру да су пристигла, али она нису уложена.

Оцијенио је да је у сваком случају боље да у БиХ стижу донације, него да се узимају кредити које бисмо касније морали враћати.

“Поплаве су, рецимо, биле прије неке четири године, а ми ни дан-данас не знамо да ли су та укупна средства дошла и, ако јесу, ко је имао користи од тога? Да ли је нека локална заједница имала користи од тога? Много је то све скривено од јавности”, рекао је Хаџић за “Независне”.

Предраг Дудуковић, члан Удружења економиста РС - SWOT, казао је да има много пројеката које финансира ЕУ, а који би требало да допринесу бољој ситуацији у БиХ.

“Код тих пројеката има и одређених резултата, али они нису онакви какви би требало да буду. Питање је колико су та средства која се троше на те ствари заиста и отишла тамо гдје треба да оду”, наглашава Дудуковић.

Навео је да ЕУ по неким својим стандардима настоји да то заиста иде тамо гдје је потребно, јер се њима, како каже, достављају пројектни приједлози чијом би реализацијом била побољшана ситуација.

“Без обзира на стриктне процедуре ЕУ, увијек се нађу начини да се те процедуре и заобиђу”, прокоментарисао је Дудуковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.