У БиХ 30 стручњака надзире борбу против оружја за масовно уништење

nezavisne.com
У БиХ 30 стручњака надзире борбу против оружја за масовно уништење

Сарајево - Иако звучи помало невјероватно, власт у БиХ се ухватила у коштац и са могућом пријетњом да овдје неко произведе оружје за масовно уништење, па је, након усвојене Стратегије за спречавање ширења тог оружја, именовано и 30 људи у тијело које ће водити рачуна о томе да та стратегија не остане мртво слово на папиру!

Наиме, након што је Савјет министара БиХ прије два мјесеца дао зелено свјетло Стратегији за спречавање ширења оружја за масовно уништење (од 2018. до 2022. године), именовано је и тијело за надзор над спровођењем стратегије.

Иза овог тијела за надзор, дакле, стоји чак 30 људи, и то једна предсједавајућа особа, 14 чланова и њихових 15 замјеника. У питању су представници низа институција са разних нивоа власти, попут Министарства безбједности и одбране БиХ, Обавјештајно-безбједносне агенције (ОБА), Тужилаштва БиХ, ентитетских влада и Владе Брчко дистрикта. 

Предсједавајућа је Амира Арифовић-Хармс из Министарства иностраних послова БиХ.

Тијело има низ задатака, а стратегија чију имплементацију надзиру има јасан циљ.

“У питању је међународна обавеза. Усмјерена је на спречавање набавке, израде, превоза и употребе оружја за масовно уништење, те, између осталог, роба с двојном намјеном, односно на унапређење безбједности земље”, појашњава нам Душанка Мајкић, члан Заједничке комисије за одбрану и безбједност БиХ.

Ивица Ћавар из ЦЦИ-ја, пројект менаџер/за мониторинг рада ПС БиХ/СМ БиХ, оцјењује да је ријеч о важној стратегији.

БиХ ју је, појашњава он, донијела у складу са међународно преузетим обавезама и на темељу важећих прописа, чиме БиХ испуњава преузете обавезе спровођења Резолуције Савјета безбједности Уједињених нација из 2004. године.

“Ради се о испуњењу темељних глобалних споразума о неширењу оружја за масовно уништење, односно сукладно преузетим обвезама и неразвијању оружја за масовно уништење”, додаје Ћавар.

У БиХ је, истиче он, политичка ситуација прилично нестабилна и увијек се, посебно у ово предизборно вријеме, отварају могућности за дестабилизацију стања.

Притом, како каже, ширење и развијање оружја за масовно уништење континуирано представља једну од највећих сигурносних пријетњи савременог свијета. Због тога је, додаје, важно да је Савјет министара БиХ коначно именовао и тијело за надзор над спровођењем Стратегије за спречавање ширења оружја за масовно уништење.

“Важно је и то што ће Министарство вањских послова у року пет мјесеци од доношења те стратегије, у сурадњи са свим институцијама и агенцијама, чији су представници судјеловали у изради стратегије, креирати и Савјету министара БиХ доставити акцијски план за проведбу ове важне стратегије”, каже Ћавар.

Занимљиво је да ће чланови тијела, које се брине о спровођењу Стратегије за спречавање ширења оружја за масовно уништење, радити за  џабе.

“Чланови тијела неће примати накнаду за обављање ових послова”, рекли су из Министарства иностраних послова БиХ, које има своја два члана у тијелу за надзор спровођења Стратегије за спречавање ширења оружја за масовно уништење.

Шта је оружје за масовно уништење

  • Оружје за масовно уништење је нуклеарна, радиолошка, хемијска, биолошка или друга врста оружја које може да убије и да нанесе штете великом броју људи или проузрокује велику штету објектима, природним структурама и биосфери.
  • Прва употреба оружја за масовно уништење везује се за 1937. годину и ваздушно бомбардовање на Гернику у Шпанији.
  • Након атомских бомбардовања Хирошиме и Нагасакија и окончања Другог свјетског рата и током хладног рата термин се односио више на конвенционална оружја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана