Тужиоци истражују лажне пријаве

Потврдила је ово “Гласу Српске” портпаролка ЦИК-а Максида Пирић, додавши да је Тужилаштву БиХ са пратећом документацијом на поступање прослијеђено 150 пријава особа због, како су навели, злоупотреба њиховог идентитета.

- Конкретно, ријеч је о злоупотреби у Оџаку, гдје су три особе пријављене мимо њихове воље да гласају из иностранства. Физичко лице из Орашја је поднијело пријаву за четири особе да се ради о злоупотреби начина гласања и изразило сумњу да таквих злоупотреба има за 130 лица. Имамо и још 50 пријава бирача за злоупотребе о пријави гласања - рекла је Пирићева.

У централни бирачки списак уписана су 3.352.993 бирача, док је број грађана БиХ који посједују личну карту 3.101.473, што практично значи да се на бирачким списковима налази 251.520 хиљада бирача, лица старијих од 18 година која немају личну карту. То је изазвало бурна реаговања у партијама, али и надлежним институцијама и отворило сумње у регуларност предстојећих избора.

Директор Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података (ИДДЕЕА) Ариф Нанић покушава да смири ситуацију. Он је за “Глас Српске” рекао да се подигла беспотребна прашина. Тврди да разлика између бирачких спискова и броја издатих личних карата није необична ствар.

- Бирачки списак се не формира на основу издатих личних карата. Овдје се крушке и јабуке стављају у исти кош. Ми смо дали податак о важећим издатим личним картама из наше евиденције. То је јаван податак и ми ту немамо ништа да кријемо. Бирачки списак је друго и не мора се број издатих важећих личних карата слагати са бирачким списком - рекао је Нанић.

Појашњава да се бирачки спискови формирају на основу мјеста пребивалишта, а да грађанин на гласачко мјесто може изаћи и без личне карте јер је и пасош важећа лична исправа на основу које грађанин може гласати.

На питање да ли је разлика у бирачким списковима са бројем издатих личних карата ранијих година била тако велика као уочи ових избора, Нанић је рекао да не зна јер тада није ни био директор агенције.

- Чланови ЦИК-а су појаснили ову разлику. Неки медији форсирају причу да ови избори не би требало да буду одржани. Ако има неке сумње, нека свака институција, сваки државни орган, па и Тужилаштво раде свој посао - навео је Нанић.

Директор Агенције за заштиту личних података Петар Ковачевић рекао је за “Глас Српске” да је ЦИК дужан да обезбиједи тачност, ажурност и интегритет бирачког списка.

- Једини су они за то одговорни - рекао је Ковачевић.

Он је подсјетио да је и за локалне изборе још 2012. године агенција спровела поступак по приговору једног лица којем је промијењена бирачка опција.

Десио се и случај да је једна особа која је радила у Заводу за запошљавање Републике Српске дошла до копија личних карата и злоупотријебила личне податке мијењајући бирачке опције, након чега је том заводу забрањено да у поступку тражења посла прикупља копије личних карата.

- ЦИК се понаша као невладина организација. Они су ти који треба да обезбиједе тачност бирачких спискова и гласачке опције. ЦИК упорно пребацује одговорност на матичне уреде за лица која су умрла. Наравно да ЦИК не уноси те податке, али ЦИК треба да натјера матичне уреде да то раде - упозорио је Ковачевић.

Неважећа документа

Члан ЦИК-а Бранко Петрић рекао је за “Глас Српске” да злоупотреба личних података има и због чињенице што грађани дају своје личне податке тамо гдје не требају.

- Онај ко је дао информацију колико има важећих личних карата требало је да јавности понуди и информацију колико има неважећих личних докумената. Маса тих лажних пријава ће пропасти. Сада примјењујемо систем препоручене поште слања гласачких листића, препорученим писмом, личном доставом. Дакле, ако неко не буде пронађен на адреси коју је пријавио, та пошта ће бити враћена - рекао је Петрић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.