Тужилаштво БиХ игнорише жртве из Добровољачке улице

"Писао сам ургенције Тужилаштву БиХ и поново сам писао Уставном суду БиХ да су пробили рок. Канцеларији дисциплинског тужиоца поднио сам приговор против в.д. главног тужиоца Тужилаштва БиХ Гордане Тадић јер није спроведена одлука Уставног суда БиХ", рекао је за "Независне" Милан Романић, адвокат који заступа неке од породица жртава из Доборовољачке улице, додајући да се ради о кривичном дјелу неизвршавања одлуке Уставног суда БиХ.

На питање да ли ће тражити одговорност некога, Романић нас је кроз смијех упитао: "Од кога одговорност, од Тужилаштва БиХ", додајући да то све довољно говори о правосуђу и држави у којој живимо.

"Покренућемо питање кривичне одговорности. То је недопустиво да се тако односе према жртвама. Хајде што Тужилаштво БиХ не поштује институције, то је мање-више познато, али жртве се не смију игнорисати", рекао је за "Незавсине" Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила.

Он каже да је, одмах након што је објављена одлука Уставног суда БиХ и Тужилаштву БиХ наређено да у року од три мјесеца одлуче по приговорима, затражен састанак са руководством Тужилаштва БиХ, али да одговор никада није стигао.

Тужилаштво БиХ, иако смо тражили појашњења, до закључења овог броја "Независних" није одговорило на наша питања.

Према незваничним информацијама, пријава Канцеларији дисциплинског тужиоца против Гордане Тадић у овом случају могла би утицати и на останак Тадићеве на тој функцији с обзиром на то да би врло брзо требало да отпочне процедура интервјуа и избора главног тужиоца Тужилаштва БиХ. Управо је Тадићева један од главних фаворита за останак на тој функцији.

Иначе, Уставни суд БиХ на сједници 17. јануара прихватио је апелације Богдане Томовић, мајке Здравка Томовића, који је као војник ЈНА убијен 3. маја 1992. године у нападу на колону ЈНА у Сарајеву, у Добровољачкој улици, и Гордане Гвозденовић, сестре Обрада Гвозденовића, који је као поручник ЈНА убијен 2. маја 1992. године у Сарајеву, на Скендерији, и наложио Тужилаштву БиХ да без даљих одгађања предузму мјере са циљем одлучивања о притужбама против наредбе о обустави истраге од 17. јануара 2012. године. Тада је Тужилаштву БиХ дат рок од три мјесеца да обавијести Уставни суд БиХ о томе шта су урадили, међутим на крају о тим приговорима није одлучено. Апелације Томовићеве и Гвозденовићеве услиједиле су након што дуже од пет година није одлучено о њиховим приговорима због обустављања истраге у случају "Добровољачка улица".

Из одлуке Уставног суда БиХ видљиво је да је на обустављање истраге била укупно 21 притужба те да је у Тужилаштву БиХ формиран тим за рад по тим притужбама. Оно што је занимљиво јесте да је Тужилаштво БиХ након тога чак шест пута мијењало састав тог тима и одржало десетине сједница, али одлуку по притужбама на обустављање истраге никада нису донијели.

Злочин у Добровољачкој улици односи се на 2. и 3. мај 1992. године и један је од првих злочина који су почињени над Србима. У та два дана убијена су 42 човјека. Након 18 година од догађаја у Добровољачкој улици Влада РС донијела је одлуку о обиљежавању тог датума. Након тога сваког 3. маја чланови породица настрадалих и званичници РС иду на мјесто злочина како би запалили свијеће и положили цвијеће на мјесту страдања. У јануару 2012. године, међународни тужилац Џуд Романо, само неколико дана прије него што ће напустити БиХ, обуставио је истрагу против Ејупа Ганића, члана ратног Предсједништва БиХ, и Јована Дивјака, генерала Армије РБиХ. Тада је истрага обустављена и против Хасана Ефендића, Заима Бацковића, Јусуфа Пушине, Емина Швракића, Драгана Викића, Фикрета Муслимовића, Џевада Топића, Јовице Бећировића, Решада Јусуповића, Јусуфа Кецмана, Дамира Долана и Ибрахима Хоџића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.