Трнинић: Од Хрватске чврста увјерења за почетак градње моста на Сави

Срна
Трнинић: Од Хрватске чврста увјерења за почетак градње моста на Сави

Бањалука - Министар саобраћаја и веза Републике Српске Неђо Трнинић изјавио је да је Хрватска дала чврста увјерења за почетак изградње моста на Сави код Градишке, те да би хрватска страна грађевинску дозволу требало да добије до краја августа.

Трнинић је нагласио да је Република Српска све своје обавезе у овом пројекту испунила, као и да је Управа за индиректно опорезивање /УИО/ БиХ већ завршила објекте за будући гранични прелаз.


“Овим мостом ћемо добити цјелину и повећати употребу наших путева. Са завршетком изградње и преостале дионице ауто-пута ж9. јануарж од Друговића до Прњавора, Република Српске ће имати 106 километара ауто-пута”, рекао је Трнинић у интервјуу Срни.

Он је подсјетио да је изградња ауто-пута од Бањалуке до Добоја коштала 402 милиона евра, те да су је финансирале Европска инвестициона банка /ЕИБ/ и Европска банка за обнову и развој /ЕБРД/.

“Оно што није толико уочљиво, али је једнако важно, јесте да колико год се изгради километара ауто-пута готово се у истој дужини изгради локалних приступних путева што је посебно значајно за локалне средине кроз које ауто-пут пролази”, објаснио је Трнинић.

Трнинић је навео да су у току припреме за градњу прве фазе Коридора “Пет це” кроз Републику Српску, која би требало да почне до краја године.

“Градићемо дионицу од завршетка ауто-пута ж9. јануарж до Руданке у Добоју. Дионица је дуга шест километара, са двије петље. Вриједност тог пројекта је око 70 милиона евра, од чега су 20 одсто грант средстава Европске комисије”, нагласио је Трнинић.

Трнинић је подсјетио на недавно потписани протокол о завршетаку преговарачког поступка са кинеским партнером за концесију за ауто-пут од Бањалуке до Приједора, дужине 42 километра.

“Надам се да ћемо коначни уговор потписати у септембру када ће моћи да почне реализација пројекта вриједног 297 милиона евра, с тим да се кинеска страна обавезала да ће о свом трошку урадити и пројекат за наставак ауто-пута од Приједора до Новог Града, те пројекат брзог пута од Приједора према Козарској Дубици”, рекао је Трнинић.

Он је додао да ће пројекат изградње ауто-пута Бањалука-Млиниште и обилазницу око Бањалуке највјероватније суфинансирати Европска комисија одређеним грантовима, те да ће Европска комисија обезбиједити грант и за наставак изградње Коридора “Пет-це” кроз Српску, дионицу од Добоја до Вукосавља дугу нешто више од 40 километара.

“Кад говоримо о источном дијелу Републике, предвиђена је градња брзих путева. Завршен је тендер и обрађују се понуде за израду неопходне техничке документације за брзи пут од Бијељине, преко Зворника до Романије. То ће бити веза са планираним брзим путем од Источног Сарајева, преко Пала, Сокоца, Рогатице, према Вишеграду”, објаснио је ресорни министар.

Говорећи о улагању у жељезничку инфраструктуру, Трнинић је навео да је неопходно модернизовати жељезнице, јер је Република Српска приступила Транспортној заједници југоисточне Европе, што подразумијева отварање инфраструктуре за стране оператере.

Трнинић је навео да “Жељезнице”, овакве какве су тренутно, неће моћи издржати конкуренцију страних оператера.

“Због тога смо потписали комерцијални уговор за реконструкцију пруге од Бањалуке преко Приједора и Новог Града до границе са Хрватском. Након тога реконструисан неће бити једино правац према Шамцу, који је прилично страдао у поплавама, али је план да и ту улажемо”, навео је Трнинић.

Он је додао да је ријеч о скупим, али неопходним пројектима, јер је само на тај начин могуће привући нове инвеститоре и развијати привреду.

Трнинић је указао на чињеницу да су “Жељезнице” системски губиташ, јер се у њих није улагало од седамдесетих година, али и због тога што су у послијератном периоду служиле и као социјална установа.

“Одлучили смо се за реструктурисање које већ иде у добром правцу. Касне нам средства Свјетске банке, јер је то проблем различитих нивоа власти у БиХ, али надам се да ће то питање бити ријешено ових дана како бисмо употријебили одобрених 51,3 милиона евра. Очекујемо да ћемо до краја 2021. године имати јавно предузеће које ће бити самоодрживо и профитабилно”, рекао је Трнинић.

Када је ријеч о ваздушном саобраћају, Трнинић је подсјетио да ће Аеродром Бањалука од јесени имати шест летова за три дестинације у Европи - Брисел, Штокхолм и Мемингем, што је добар почетак за даље ширење ваздушног саобраћаја.

“Имамо и чартер летове према Анталији, а преговарамо са компанијама да се понуда прошири. Бањалучки аеродром има простор за проширење, за то постоји интерес пословне заједнице, наших грађана који раде у иностранству, али и туристичких организација”, напоменуо је Трнинић.

Он је навео да ће Влада Српске и руководство Аеродрома Бањалука и даље преговарати са компанијом “Рајанер”, с којом је успостављена сарадња за три поменуте линије, али и другим авиооператерима, за летове до што више дестинација.

“До сада смо у Аеродром Бањалука уложили седам милиона КМ у модернизацију зграде и опреме, набавку цистерне за гориво и ватрогасна возила. УИО је планирала да идуће године тамо прави додатни објекат за смјештај пограничне полиције, царине, инспекције и слично, чиме ће аеродром добити модеран изглед”, рекао је Трнинић.

Он је додао да остаје још обавеза проширења писте, односно да се у наредном периоду омогући налет с обје стране, како би аеродром примао летове 24 часа дневно.

“Бањалучки аеродром је у погодности у односу на остале у окружењу јер има највише летних дана када нема магле и услова који спречавају летове, тако да је будућност аеродрома прилично перспективна”, истакао је Трнинић.

Трнинић је нагласио да је задовољан урађеним у овом ресору у протекле четири године, осим у области поштанског саобраћаја, гдје није било прилике за значајнија улагања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана