Тренд одласка младих из БиХ на врхунцу

N1
Тренд одласка младих из БиХ на врхунцу

Сарајево - Тренд одласка младих из Босне и Херцеговине је на врхунцу. Према подацима званичних институција, хиљаде их на годишњем нивоу прикупљају документе потребне за добивање радних дозвола у земљама Европске уније.

Редови испред страних амбасада готово свакодневно су непрегледни.

 Најкритичнија ситуација је у Унско-санском кантону. И док декларативно политичари тврде како их највише забрињава овај проблем, никакве стратегије за превенцију одласка младих још увијек нема.

У посљедње двије године само на подручју Унско-санског кантона, 28.387 грађана је напустило, или је у процесу напуштања државе. Министарство-унутрашњих послова Унско-санског кантона у 2017. издало је 15.921 увјерење о некажњавању.

Чак 13.538 их је било у сврху запошљавања изван Босне и Херцеговине. У 2018. број увјерења расте на 16.668, већина, 14. 849 затражена ради запошљавања у иностранству.

Тренд одласка није заобишао ни друге кантоне, једнако као и Републику Српску. Одлазе цијеле породице. Што даље од константне политичке кризе - тамо гдје се рад цијени неупоредиво више него овдје.

“То је питање које ће да тишти вјероватно све дане и ове 2019. године и то јесте питање наше будућности то значи колико можемо отворити врата, колико можемо убиједити младе људе, младе стручњаке па ако хоћете и људе од заната, оно што ми кажемо, од руку, да остају у својој земљи. Ништа не обећава са задњим данима 2018. да ће 2019. бити другачија”, упозорио је Дарио Мустафић, редитељ.

Од 2013. до данас, Агенција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине посредује у запошљавању босанскохерцеговачких грађана у Словенији. Те за особе са средњом медицинском школом које иду радити као његоватељи у Њемачкој. Ево статистике у протеклом периоду.

У Словенији је у 2017. години посредовано у запошљавању 9.923 радника, док је у 2018. години до 31.10.2018. тај број 13.198 радника.

У 2017. и 2018. години по броју огласа на првом мјесту су вариоци са 23 посто, затим возачи са 22,8 одсто, зидари 6,5 одсто, бравари четири одсто, те остали радници у грађевинском сектору.

У Њемачкој је у 2017. години посредовано за 851 радника, у до 10.12.2018. године тај број је 963 радника.

На удару Западних земаља су посебно медицинари. Домаћи љекари одлазе, а страни не долазе. Како задржати стручне кадрове покушаће одгонетнути ускоро и учесници Интернационалног конгреса студената медицине.

“Да покушамо неким системом рада довести Европу, ту да покушамо ући у систем фондова Европске уније. Тиме имати прилике једнаке у Босни и Херцеговини, као што би имали у Европској унији. Кроз студиј Медицине ми смо имали многе професоре који су покушавали нама током студија да усаде одговорност према свом граду према држави, мислим да су у томе у великом броју случајева успјели и мислим да када би се овдје само пружила прилика медицинском особљу, младим лијечницима да раде, њихов први, план А не би био да одлазе”, сматра Емир Соколовић, предсједник Оргнаизационог одбора 'СаМЕД-а 2019'.

Политички званичници неријетко се у изјавама, говорима, осврћу на овај негативан тренд, као кључни државни проблем. Међутим, осим забирнутости - не иде се корак даље ка успостављању адекватног система, стратегије за останака, олакшица за младе, за породице. Дају се тек нова, стара обећања.

“Њемачка тренутачно има отворен конкурс за пријем милион радника, млади с простора цијелог Балкана су се покренули и нема чаробног штапића који може преко ноћи ријешити овај проблем, само упоран рад и одговоран однос могу успорити а затим и зауставити тренд одласка младих, мир, стабилност, сигурност, јачање привреде, масовна изградња, посебни програми за младе онако како је то садржано у Програму који Странка демократске акције нуди”, обећао је Бакир Изетбеговић, предсједник Странке демократске акције.

Међутим, ништа што се овдје нуди евидентно се не може поредити с оним што пружају развијене Западне земље. Стога не чуди да је 2018. година била најбоља за њемачко тржиште рада од поновног уједињења земље.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана