Тито предвидио распад Југославије

Једна од најфасцинантнијих личности 20. вијека – каже за Јосипа Броза Тита амерички дипломата и писац Валтер Робертс посвећујући му обиман есеј у фебруарском издању "Американ дипломатија”, публикације посвећене спољнополитичким темама, пише Политика. Радећи од 1960. до 1966. у америчкој амбасади у Београду Робертс је имао прилику да изблиза прати дешавања у социјалистичкој Југославији и да се више пута сусретне са Титом, о чему износи детаље од којих неки нису били шире познати.

Тако се, на примјер, сјећа да је 1965. Југославију посјетио Аверел Хариман, изасланик америчког предсједника Линдона Џонсона, са задатком да Броза замоли да посредује у окончању Вијетнамског рата. Тито није био претјерано одушевљен идејом, али је са Хариманом нашао заједнички језик па су се у току наредних година сусрели још неколико пута. Робертс пише да му се Хариманова удовица Памела Черчил (у првом браку била удата за сина Винстона Черчила) повјерила како су посјетили Тита 1979, годину дана прије његове смрти, и да им је рекао како предвиђа да ће се послије његове смрти Југославија распасти. Преносећи њене наводе, Робертс се не удубљује у даље анализирање могућих значења Титове изјаве.

У личним размишљањима о Титу, како је есеј и насловљен, Робертс даје занимљив увид у функционисање високе дипломатије. Сјећајући се највеће кризе у америчко-југословенским односима, наводи да је била испровоцирана Титовим говором на Првој конференцији Покрета несврстаних у Београду 1961.

Тадашњи амерички амбасадор у Београду Џорџ Кенан је добио инструкције од државног секретара Дина Раста да пренесе југословенским властима како САД очекују да у Титовом говору на отварању конференције не буде дијелова који би на било који начин могли да буду интерпретирани као антиамерички. Робертс тврди да су добили увјеравања да немају разлога за бригу и да је лично прочитао Титов говор који је био унапријед написан, те да у њему није било „спорних” пасуса.

Америчке дипломате су биле запањене када су слушајући Титов наступ на отварању конференције несврстаних чуле да Југославија „разумије” зашто су Совјети прекршили договор о забрани нуклеарних тестирања.

"Кенан није био расположен за праштање и мјесецима је избјегавао виђање са Титом, а када би се евентуални сусрети чинили неизбјежним, одлазио би из града.”

Сликајући Титов портрет, амерички дипломата износи и занимљива запажања о маршаловом познавању страних језика. Премда је говорио руски, баш као и амбасадор Кенан, у званичним приликама је инсистирао да буде присутан преводилац гдје је он причао српскохрватски, а Бренан енглески.

Занимљива је анегдота када се приликом једног сусрета преводилац није најбоље сналазио па је Робертс прешао на њемачки јер је знао да је Тито провео неко вријеме у Аустрији радећи као механичар. "Његов њемачки, иако течан, био је на нивоу једног ауто-механичара. Тито је престао да говори и наставили смо да комуницирамо уз помоћ преводиоца. Често сам се питао зашто није желио да прича на њемачком. Претпостављам да је то било због тога што је био свијестан да таквим језиком не говоре дипломате.”

Броз је био посљедњи шеф неке државе који је видио живог Џона Кенедија прије атентата у Даласу. Само три недеље раније боравио је у САД и амерички предсједник је на њега оставио јак утисак.

"Иако никада раније није био у америчкој амбасади у Београду, изразио је жељу да лично дође и изјави саучешће. И чак више од тога – пожелио је да са амбасадором поразговара о Кенедијевом убиству.”

Робертс дијели и једно лично сјећање на Броза. Послије службе у Београду и касније у Женеви посветио се научном раду из чега је 1973. настала књига „Тито, Михаиловић и савезници, 1941–1945.” коју је „Форин аферс” прогласио најбољом књигом о овој теми. Титово незадовољство је, пише Робертс, изазвало објављивање податка да су партизани 1943. имали тајни састанак са њемачком врховном комадом.

"Годинама су Тито и његови савезници оптуживали генерала Михаиловића за ’преговарање’ са Нијемцима и чак су га погубили као издајника 1946. Учињени су велики напори да се прикрије партизанско-њемачки сусрет, а моје откриће је довело до тога да књига буде забрањена у Југославији.”

Књига је међутим прошле године штампана код нас и нашла је пут до овдашњих читалаца 40 година након оригиналног објављивања.

Заокружујући причу о Титу, Робертс подсјећа да је његова сахрана била највећа државничка сахрана у историји. Присуствовала су четири краља, шест принчева, 31 предсједник, 22 премијера и 47 министара спољних послова. Амерички предсједник Џими Картер је као специјалног изасланика послао своју мајку.

Као оштар контраст наводи да је прошле године умрла и његова удовица и некадашња југословенска прва дама Јованка Броз – "без пријатеља и без пребијене паре”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.